Једном приликом, док су ми деца била баш мала, једна познаница је требало да сврати до мене да ми нешто остави, па ме је позвала и питала:
„Кад би ти одговарао да дођем?”
„Кад год хоћеш, код куће сам цео дан.”
„Ех, шта бих ја дала да сам мама домаћица и да имам довољно времена за све!”
Ово је било пре три године и до данас нисам заборавила те речи.
Па зато желим да кажем шта ја то радим код куће по цео дан. Дојила сам своје друго дете на захтев, по цео дан. Израчунала сам да је то отприлике 109.500 минута годишње (мада је вероватно и више). Прво дете сам дојила до 3. године и на то утрошила око 328.500 минута. Мењам пелене по читав дан, некад и више пута у току једног сата. Перем и пеглам гомиле веша, скупљам играчке једно 100 пута на дан, лечим ударце и огреботине пољупцима, нунам уплакану бебу, играм се принцезе и змаја са четворогодишњаком пуним енергије, трудим се да пронађем начин да избијање зуба мање боли, спремам доручак, ручак и вечеру, учим боје, бројеве и слова, облике и компликоване речи, бринем се о деци увек кад су болесни.
Прочитам око 50 књига дневно и помажем у бојењу неколико слика. Јако ретко имам ту привилегију да седнем и једем, направим паузу, погледам серију или макар одем до тоалета без пратње. Ја сам кувар, учитељ, доктор, чистач, тешитељ, певач успаванки, мајка и жена. Немам боловање, немам паузе, а готово да немам ни мало времена за себе.
Јесте, то је исцрпљујуће. И да, то је много посла, али знам да ја, и верујем већина мајки не би то мењала ни за шта на свету. Јер у свем том хаосу и гомилама веша, крију се милиони тренутака који ме испуњавају више него ишта друго на овом свету. У хаосу има толико радости. И свим мајкама је данас тешко – биле оне запослене или „само” маме. Једно није ни боље ни лошије од другог.
Било да ради или је „само мама”, свака од нас је мама 24/7. Зато престанимо да једне другима пребацујемо за то што јесмо или нисмо и ценимо сваку мајку, било да је запослена или „само мама”.