Nije loše da roditelji na vreme znaju kako se u školi snalazi njihovo dete. U vreme modernih tehnologija nije neobično ni da se takve informacije dobijaju SMS-om ili e-mejlom. Ali da li je u redu da se između roditelja i nastavnika kao posrednik pojavi privatna firma koja dobija uvid u ocene i izostanke iako zakon takvu mogućnost ne prepoznaje? Takvi servisi nude se već u školama u Srbiji.
Potpisali su saglasnost da pristup dnevniku sa ocenama i izostancima ima radnik privatne firme. Osoba koja nije nastavnik i nema veze sa školom.
U beogradskoj opštini Stari grad, jednoj od onih gde se projekat sprovodi, kažu da su sve radili po propisima kako bi unapredili komunikaciju između škole i roditelja.
„Tender je prošao, mi smo prebacili sredstva“, kaže član Veća Opštine Stari Grad Andreja Milivojević, ukazujući da do sada nije bilo zloupotreba podataka dece.
Da se neće ni desiti, uveravaju i u programerskoj firmi koja pruža uslugu elektronskog dnevnika.
„Tvrdimo da će svi podaci biti upotrebljeni samo tu i da su napravljene najsavremenije tehničke zaštite. Ni nama nije u interesu da neko do tih podataka dođe“, kaže Dejana Pandurević iz kompanije „Lider inovejšn“.
Nedovoljno za poverenika za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića. Elektronski dnevnik ne definiše nijedan zakon, a pismena saglasnost roditelja za njega je – klimavo utemeljenje za kontroverznu aktivnost.
Šabić kaže da će poveravanje obrade privatnim subjektima sa svrhom koja nije definisana zakonom i pod okolnostima koje nisu jasne, izazvati sigurno brojne dileme.
„Prepoznajem mnoge funkcije opštine koje su mnogo prepoznatljivije a koje bi se mogle finansirati javnim novcem, ovde nije moguće pronaći nikakav eksplicitan osnov“, rekao je Šabić.
Uprkos tome, odluku da uvedu elektronski dnevnik, direktori zasnivaju na molbi roditelja.
„Poenta je da roditelj bude upoznat sa ocenama dva puta mesečno koje je njihovo dete ostvarilo u školi, što ne znači da on ne treba da dođe nikada u školu, već naprotiv, to i jeste jedan od važnih motiva, zato što se ostavlja dovoljno vremena i prostora da učenik sa roditeljem izgradi poverenje“, kaže Zlatko Grušanović, direktor OŠ „Vuk Karadžić“.
Nema poverenja bez razgovora – licem u lice, uvereni su školski psiholozi.
„To može da bude neki dopunski vid informisanja, ali rešavanje problema, praćenje dečijeg razvoja, posebno kada se problemi pokažu kao izostajanje sa nastave ili slabije ocene, mora da se rešava jednom direktnom i neposrednom komunikacijom“, kaže Milja Krivokuća, školski psiholog.
Za izostanak roditelja iz škole nema opravdanja. To se svakako ne popravlja uvođenjem servisa koji nije podržan zakonom.
Izvor: RTS