Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prisustvovali su danas predstavljanju projekta eProsveta i prvog servisa esDnevnik Drugoj ekonomskoj školi u Beogradu.
Reč je o strateškom projektu Ministarstva prosvete koji će od jeseni biti pilotiran u 200 škola. Osnovni cilj eProsvete je pružanje nacionalnih obrazovnih elektronskih servisa koji podižu i unapređuju digitalnu zrelost škola kao preduslov za uspešnu digitalnu transformaciju obrazovanja za 21.vek.
Digitalizacija i bolje obrazovanje su dva osnovna prioriteta Vlade, te bez toga nema Srbije 21. veka niti razvoja kakav nama treba, rekla je Brnabić i tom prilikom istakla da je u 2016. i 2017. godini dosta urađeno za prosvetu i da je to trend koji Vlada podržava. Premijerka se zahvalila direktorima koji učestvuju u pilot projektu i najavila da će po fazama koje slede biti uvođeno još noviteta.
Za razliku od svih dosadašnjih sličnih inicijativa eProsveta je prvi servis koji nije namenjen državnoj administraciji već je prevashodno usmeren ka školama, nastavnicima, učenicima i roditeljima, i potpuno je besplatan za škole i roditelje.
Ministar Šarčević se zahvalio predsednici Vlade na posvećenosti i podršci projektu i dodao da je prosveta dobila puno zadataka , a esDnevnik je jedan od njih. Šarčević je istakao da će se u narednom periodu Ministarstvo uvoditi velike programe u oblasti obrazovanja i da je optimističan po pitanju rezultata.
eProsveta ima pet servisa: esDnevnik, eLektira, virtuelni muzeji, informacioni sistem za analitiku učenja i nacionalna platforma za izradu, distribuciju i korišćenje odobrenih digitalnih obrazovnih sadržaja. Servisi eProsvete biće podrška i pomoć nastavnicima u vođenju časova i školske administracije sa fokusom na postignuća i prisustvo učenika.
Prvi servis koji će biti primenjen je esDnevnik, koji u potpunosti zamenjuje papirni oblik vođenja evidencije. On će omogućiti nastavnicima, razrednim starešinama i direktorima škola da na brz, jednostavan i pouzdan način vode evidenciju o učenicima. Pruža kompletan uvid u napredak učenika, rad nastavnika i škola, kao i uvid u informacije u trenutku njihovog nastanka. Kako bi se obezbedila veća objektivnost u ocenjivanju nastavnici mogu da vide samo ocene iz svog predmeta, ali ne i iz drugih.
Pri svemu tome elektronski dnevnik štedi vreme potrebno za evidenciju, čak na , jednu četvrtinu u odnosu na vreme koje je sada potrebno nastavnicima. esDnevik jednom dnevno pravi izveštaj o svakom detetu. Tim izveštajima roditelji mogu u svakom trenutku da pristupe, naravno, samo za svoje dete. Informacije o izostancima roditelji dobijaju na dnevnom nivou, a o ocenama po protoku 48 sati, kako bi se učeniku dala prilika da roditeljima obrazloži koju ocenu je i zašto dobio . Pri svemu tome obezbeđena je potpuna zaštita podataka.
Izvor: www.mpn.gov.rs
Koliko vidim mnogi se spremaju da 1. septembra pokrenu procedure vezane za zakonitost rada škola sa stanovišta uvođenja eDnevnika koji su, prema dosada dostupnim informacijama, nezakoniti.
A da ne govorimo o tužbama protiv škola zbog nezakonitzog upisa u srednje škole na smerove dualnog obrazovanja.
NVO Ministarstvo prosvete je izgleda u ozbiljnom problemu.
Naravno da je e-dnevnik nezakonit. Korišćenje ilegalnog sredstva je krivično delo, i svako ko ne prijavi kršenje zakona potpada pod udar zakona.
Nažalost sa njima mora ovako, jer ne slušaju dobronamerne komentare da zaborave tu glupost.
Al „e-dnevnik jednom dnevno pravi izvestaj…“. Ne pravi e-dnevnik nista. Nastavnik, naprotiv, „pravi“ sve. Prosveta nije evidencija i ne desava se nikakva revolucija. Al zasenjivanje prostote se desava redovno i pravilno dozirano.
Elektronski dnevnik – senzacija, ovacije, kritike, potreba ili ne?
U čemu je problem. Mislim na realan problem.
Od svakog prototipa se očekuje da će u sledećem izdanju većina dečjih bolesti biti iskorenjena. Kao i u svemu u startu je to “skup” proizvod i samo ga “najimućniji” mogu priuštiti i testirati. Ostali bi trebali biti spremni da čekaju bolje izdanje. Tako bi trebalo biti i u slučaju elektronskog dnevnika, samo što je to proizvod koji se svuda u svetu već koristi, a informacije su dostupne o svemu na netu. Nemačka poslovica kaže „ko uči na tuđim greškama, štedi vlastitu školarinu.“
Iz mog ličnog holandskog iskustva elektronski dnevnik je zaista nešto na šta nijedan roditelj ne bi trebalo da ima primedbu. S druge strane iz iskustva svoje dece i komunikacije sa drugom decom 50% roditelja ga ne koristi. Samo upustvo za korišćenje je na tri strane, a na nešto više strana za nastavno osoblje. Njegovo korišćenje sigurno nije big deal.
Najčešća žalba i jeste od strane nastavnika. Postavlja se pitanje zašto, a opravdani razlozi za to svakako da postoje.
Nije potrebno neko znanje i posebno umeće, samo malo roditeljskog iskustva i koji klik na netu.
Ako pogledate kako to funkcionise u susednoj Hrvatskoj i šta se sve može i mora notirati u elektronski dnevnik, onda je to zaista previše. Po definiciji ne bi tu ništa bilo suvšno, ali nažalost praksa nas demantuje i sa sigurnošću kaze da je nepotrebno.
Pogledajmo sledeće primere pa budimo realni.
https://www.mupload.nl/img/z9zz2efrjrx9t.jpg
https://www.mupload.nl/img/pybanunj8jr1s.jpg
https://www.mupload.nl/img/oiczpsj2cgekv.jpg
https://www.mupload.nl/img/2yhpnnd2tzqbg.jpg
https://www.mupload.nl/img/1dgzlvisjvcou.jpg
* Zadnjih desetak minuta drugog sata matematike viđen da piše po zidu učionice, kako sam na svoje oči to vidjela upozorila sam ga no on se odmah počeo derati da to nije istina, rekao mi je marš i da ne znam predavati jer ima puno jedinica .
* Učeniku u drugom razredu srednje škole majka piše povjest u bilježnicu. Na moje pitanje … ” zašto majka piše povjest” … učenik odgovara … ” meni se nije dalo”
* Učenica na stol izvadila nož i kulen.
* Nastavnica je nakon 35 minuta napustila nastavni sat jer je nastavu nemoguće izvesti. Tri se učenice svadjaju tijekom sata, drugi učenik glasno govori kako sve književnike treba ”pobiti” , ostatak priča i obavlja svoj posao, samo nekoliko učenika radi i prati.
* Učenik je na sat došao pod utjecajem opojnih sredstava. Nakon 20 minuta sata pobjegao je sa sata, rekao je: ”Idem na pivu”
Da li zaista mislite da je sve ovo potrebno. I da će to roditelji kojima je namenjeno da čitaju?
Takva administracija i opcije u Holandiji ne postoje i nisu ni potrebne. Kod nas su na raspolaganju sledeće opcije: bolestan, zakasnio na čas, isteran sa časa, opravdano odsutan. Ako je neko bolestan roditelj je obavezan da nazove administraciju škole pre 8:00. Nikakva opravdanja od doktora nisu potrebna, jer to je tvoj problem da li lažeš ili ne. Test naknadno moraš uraditi. Za isterivanje sa časa nastavnik je obavezan da nazove roditelja i objasni slučaj. Ja sam imala kao roditelj jednom to iskustvo, nije bilo iznenadjenje, već sam se ako sme da kažem čak tome obradovala. S obzirom da smo kao roditelji apsolutno podržali potez nastavnice, ispostavilo se da je od tog momenta pozitivna promena kod našeg deteta jedna izuzetna i neverovatna priča. Pametnom dosta jednom.
Kao roditelji dva puta godisnje imamo pravo da na tromesečju putem e-dnevnika zakažemo 8 minutni razgovor sa željenim nastavnikom u prisustvu deteta. Pametnom dovoljno. Najveći problem je što oni koji ne prate e-dnevnik i mail nisu obavešteni o tome ili pak ne znaju gde i kako treba da se prijave.
Isti taj problem postoji i u Srbiji sa opstom edukacijom, željom i voljom gradjana da se upute i sebi onemoguće bespotrebno gubljenje vremena. Konkretno na pr. iz mog nedavnog iskustva sa vadjenjem lične karte. Ja sam je za 15minuta izvadila, jer sam zakazala putem neta. Bilo je onih koji su čekali po redovim, pa dobacivali da je “preko veze” jer sam slucajno u trenutku dolaska bila i prozvana pa “preko reda ušla”.
Zato dragi nastavnici, roditelji, bake i deke edukujte se, pitajte vašu decu i unuke da vam objasne kako funkcionise elektronsko zakazivanje, elektronsko plaćanje, elektronski dnevnik i sl….ne koristite kompjuter i smartphonove samo za društvene mreže, proširite broj klikova i na korisnije stvari.
A vi reformatori školskog sistema budite malo više konkretniji i radite malo više na racionalizaciji, organizaciji, i suštinskom rešavanju problema, a manje se bavite šimkanjem.
U Holandiji, kažete izbačen sa časa, IZBAČEN SA ČASA, ovde ko bi đaka izbacio sa časa dobio bi otkaz, ili bi završio na kažnjeničkoj klupi, neme veze što đak ponižava nastavnika, i što ometa svu ostalu decu da nešto nauče, bitno je da je ON zaštićen kao beli medved. Ovde lažni dušebrižnici, mislim na psihologe, pedagoge, i ministarstvo prosvete, a bogami i prosvetne nazovi agencije kažu ovako: ĐAK MORA DA BUDE NA ČASU, NEMAŠ PRAVO DA GA ISTERAŠ, a to što remeti nastavu, a ponekad i totalno upropasti čas ove lažne dušebrižnike nije briga,pa zaboga nisu oni na času, nego profesor i đaci, njima ništa ne fali, sede u kancelarijama i upropašćavaju prosvetu.
Da g-dine opcija ISTERAN SA ČASA. Moja ćerka je bila isterana jer nije odložila telefon na početku časa nakon opomene nastavnika, već ga je još uvek koristila. Ona se branila ( u ne baš tada sjajnom sastavu odeljena gde je bila jedan od boljih đaka )…. „svi su još uvek bili na telefonu, a samo smo nas dve isterane“….na šta sam joj ja rekla….“nema opravdanja, nećeš se valjda porediti sa gorima od sebe, nije uredu, očekujem da se to više ne ponovi“….isto to je rekla i nastavnica kad smo otisli na razgovor.
Inače škole nemaju svoje psihologe, a očekuje se da su svi nastavnici valjda i pedagozi, postoje kordinatori-nastavnici za svaki razred koji eventualno neke sporne situacije rešavaju zajedno sa mentorima i roditeljima. Psiholozi dolaze po službenoj dužnosti iz svojih institucija u toku godine i obavljaju razgovor sa svakim đakom, zadrže se mesec dana, a nakon toga ko ima potrebu nastavlja tretman u odredjenoj instituciji.
Uvek budem zbunjena kad neko kaze „kao u Evropi“, a ništa ni nalik. Pa kad je tako zašto nema opcija „ISTERAN SA ČASA“ ili „BESPLATNE KNJIGE ZA SVE“ ili „ŠKOLA BEZ SVIH PETICA“.
Meni je takva Evropa znana.
Kamo lepe sreće da i mi psiholozima i pedagozima vidimo leđa, upropastili su školstvo.
Pa naravno…zivot pise romane…a oni dejstvuju u kontra smeru…realne situacije na silu utrpavaju u knjiske okvire…potpuno neprirodno… jer u svakoj novonastaloj situaciji ima nesto sto nije pokriveno u literatuti. Jos ako neguju zanatlijski pristup i preozbiljno shvate svoju ulogu, karastrofa u najavi.
A kolega izgleda ne shvata da oni ne upropastavaju prosvetu vec je unistavaju. Ovu iz drzavnog sektora. Za par godina kada se uradi analiza drzavni sistem ce biti identifikovan kao neodrziv, sto realno i jeste ali ce zato privatne ustanove koje prodaju usluge po Pareto princupu biti identifikovane kao alternativa. Radi se punom parom na akreditacijama, nicu kao pecurke posle kise, sa dnevim i nocnim boravcima, u on line i off line varijantama, sa religijskim obelezjima i veganskom i hrono ishranom itd itd…marketinski pokrivaju citavu lepezu ukusa i afiniteta i onoga casa kada budu imale dovoljan broj korisnika, pojeftinice i progutati dzavni sistem.
Pa vi imate da većina državni škola nema verifikaciju odnosno dozvolu za rad. Ulaganja su u državne škole pa … skromna i realno većina škola ne bi ni mogla da bude akreditovana/verifikovana.
Privatnici polako ulaze u priču a tu će biti glavni stranci kada pootvaraju svoje B i C klase škola po Srbiji.
Pa ove reforme stani/kreni, oću/neću su u suštini da bi pčrosvetari bili sluđeni.