ЕсДневник у потпуности замењује папирни облик вођења евиденције

25 августа, 2017
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић присуствовали су данас представљању пројекта еПросвета и првог сервиса есДневник Другој економској школи у Београду.
Реч је о стратешком пројекту Министарства просвете који ће од јесени бити пилотиран у 200 школа.  Основни циљ еПросвете је пружање националних образовних електронских сервиса који подижу и унапређују дигиталну зрелост школа као предуслов за успешну дигиталну трансформацију образовања за 21.век.

Дигитализација и боље образовање су два основна приоритета Владе, те без тога нема Србије 21. века нити развоја какав нама треба, рекла је Брнабић и том приликом истакла да је у 2016. и 2017. години доста урађено за просвету и да је то тренд који Влада подржава. Премијерка се захвалила директорима који учествују у пилот пројекту и најавила да ће по фазама које следе бити увођено још новитета.

За разлику од свих досадашњих сличних иницијатива еПросвета је први сервис који није намењен државној администрацији већ је превасходно усмерен ка школама, наставницима, ученицима и родитељима, и потпуно је бесплатан за школе и родитеље.
Министар Шарчевић се захвалио председници Владе на посвећености и подршци пројекту и додао да је просвета  добила пуно задатака , а есДневник је један од њих.  Шарчевић је истакао  да  ће се у наредном периоду Министарство уводити велике програме у области образовања и да је оптимистичан по питању резултата.
еПросвета има пет сервиса: есДневник, еЛектира, виртуелни музеји, информациони систем за аналитику учења и национална платформа за израду, дистрибуцију и коришћење одобрених дигиталних образовних садржаја. Сервиси еПросвете биће подршка и помоћ наставницима у вођењу часова и школске администрације са фокусом на постигнућа и присуство ученика.
Први сервис који ће бити примењен је есДневник, који у потпуности замењује папирни облик вођења евиденције. Он ће омогућити наставницима, разредним старешинама и  директорима школа да на брз, једноставан и поуздан начин воде евиденцију о ученицима. Пружа комплетан увид у напредак ученика, рад наставника и школа, као и увид у информације у тренутку њиховог настанка.  Како би се обезбедила већа објективност у оцењивању наставници могу да виде само оцене из свог предмета, али не и из других.
При свему томе електронски дневник  штеди време потребно за евиденцију, чак на , једну четвртину у односу на време које је сада потребно наставницима. есДневик једном дневно прави извештај о сваком детету. Тим извештајима родитељи могу у сваком тренутку да приступе, наравно, само за своје дете. Информације о изостанцима родитељи добијају на дневном нивоу, а о оценама по протоку 48 сати, како би се ученику дала прилика да родитељима образложи коју оцену је и зашто добио . При свему томе обезбеђена је потпуна заштита података.
Извор: www.mpn.gov.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


10 коментара на "ЕсДневник у потпуности замењује папирни облик вођења евиденције

  1. Дон Кихот каже:

    Колико видим многи се спремају да 1. септембра покрену процедуре везане за законитост рада школа са становишта увођења еДневника који су, према досада доступним информацијама, незаконити.
    А да не говоримо о тужбама против школа због незаконитзог уписа у средње школе на смерове дуалног образовања.
    НВО Министарство просвете је изгледа у озбиљном проблему.

  2. Božović Vladan каже:

    Naravno da je e-dnevnik nezakonit. Korišćenje ilegalnog sredstva je krivično delo, i svako ko ne prijavi kršenje zakona potpada pod udar zakona.
    Nažalost sa njima mora ovako, jer ne slušaju dobronamerne komentare da zaborave tu glupost.

  3. ema каже:

    Al “e-dnevnik jednom dnevno pravi izvestaj…”. Ne pravi e-dnevnik nista. Nastavnik, naprotiv, “pravi” sve. Prosveta nije evidencija i ne desava se nikakva revolucija. Al zasenjivanje prostote se desava redovno i pravilno dozirano.

  4. Natasa каже:

    Elektronski dnevnik – senzacija, ovacije, kritike, potreba ili ne?
    U čemu je problem. Mislim na realan problem.
    Od svakog prototipa se očekuje da će u sledećem izdanju većina dečjih bolesti biti iskorenjena. Kao i u svemu u startu je to “skup” proizvod i samo ga “najimućniji” mogu priuštiti i testirati. Ostali bi trebali biti spremni da čekaju bolje izdanje. Tako bi trebalo biti i u slučaju elektronskog dnevnika, samo što je to proizvod koji se svuda u svetu već koristi, a informacije su dostupne o svemu na netu. Nemačka poslovica kaže “ko uči na tuđim greškama, štedi vlastitu školarinu.”
    Iz mog ličnog holandskog iskustva elektronski dnevnik je zaista nešto na šta nijedan roditelj ne bi trebalo da ima primedbu. S druge strane iz iskustva svoje dece i komunikacije sa drugom decom 50% roditelja ga ne koristi. Samo upustvo za korišćenje je na tri strane, a na nešto više strana za nastavno osoblje. Njegovo korišćenje sigurno nije big deal.
    Najčešća žalba i jeste od strane nastavnika. Postavlja se pitanje zašto, a opravdani razlozi za to svakako da postoje.
    Nije potrebno neko znanje i posebno umeće, samo malo roditeljskog iskustva i koji klik na netu.
    Ako pogledate kako to funkcionise u susednoj Hrvatskoj i šta se sve može i mora notirati u elektronski dnevnik, onda je to zaista previše. Po definiciji ne bi tu ništa bilo suvšno, ali nažalost praksa nas demantuje i sa sigurnošću kaze da je nepotrebno.
    Pogledajmo sledeće primere pa budimo realni.
    https://www.mupload.nl/img/z9zz2efrjrx9t.jpg
    https://www.mupload.nl/img/pybanunj8jr1s.jpg
    https://www.mupload.nl/img/oiczpsj2cgekv.jpg
    https://www.mupload.nl/img/2yhpnnd2tzqbg.jpg
    https://www.mupload.nl/img/1dgzlvisjvcou.jpg
    * Zadnjih desetak minuta drugog sata matematike viđen da piše po zidu učionice, kako sam na svoje oči to vidjela upozorila sam ga no on se odmah počeo derati da to nije istina, rekao mi je marš i da ne znam predavati jer ima puno jedinica .
    * Učeniku u drugom razredu srednje škole majka piše povjest u bilježnicu. Na moje pitanje … ” zašto majka piše povjest” … učenik odgovara … ” meni se nije dalo”
    * Učenica na stol izvadila nož i kulen.
    * Nastavnica je nakon 35 minuta napustila nastavni sat jer je nastavu nemoguće izvesti. Tri se učenice svadjaju tijekom sata, drugi učenik glasno govori kako sve književnike treba ”pobiti” , ostatak priča i obavlja svoj posao, samo nekoliko učenika radi i prati.
    * Učenik je na sat došao pod utjecajem opojnih sredstava. Nakon 20 minuta sata pobjegao je sa sata, rekao je: ”Idem na pivu”
    Da li zaista mislite da je sve ovo potrebno. I da će to roditelji kojima je namenjeno da čitaju?
    Takva administracija i opcije u Holandiji ne postoje i nisu ni potrebne. Kod nas su na raspolaganju sledeće opcije: bolestan, zakasnio na čas, isteran sa časa, opravdano odsutan. Ako je neko bolestan roditelj je obavezan da nazove administraciju škole pre 8:00. Nikakva opravdanja od doktora nisu potrebna, jer to je tvoj problem da li lažeš ili ne. Test naknadno moraš uraditi. Za isterivanje sa časa nastavnik je obavezan da nazove roditelja i objasni slučaj. Ja sam imala kao roditelj jednom to iskustvo, nije bilo iznenadjenje, već sam se ako sme da kažem čak tome obradovala. S obzirom da smo kao roditelji apsolutno podržali potez nastavnice, ispostavilo se da je od tog momenta pozitivna promena kod našeg deteta jedna izuzetna i neverovatna priča. Pametnom dosta jednom.
    Kao roditelji dva puta godisnje imamo pravo da na tromesečju putem e-dnevnika zakažemo 8 minutni razgovor sa željenim nastavnikom u prisustvu deteta. Pametnom dovoljno. Najveći problem je što oni koji ne prate e-dnevnik i mail nisu obavešteni o tome ili pak ne znaju gde i kako treba da se prijave.
    Isti taj problem postoji i u Srbiji sa opstom edukacijom, željom i voljom gradjana da se upute i sebi onemoguće bespotrebno gubljenje vremena. Konkretno na pr. iz mog nedavnog iskustva sa vadjenjem lične karte. Ja sam je za 15minuta izvadila, jer sam zakazala putem neta. Bilo je onih koji su čekali po redovim, pa dobacivali da je “preko veze” jer sam slucajno u trenutku dolaska bila i prozvana pa “preko reda ušla”.
    Zato dragi nastavnici, roditelji, bake i deke edukujte se, pitajte vašu decu i unuke da vam objasne kako funkcionise elektronsko zakazivanje, elektronsko plaćanje, elektronski dnevnik i sl….ne koristite kompjuter i smartphonove samo za društvene mreže, proširite broj klikova i na korisnije stvari.
    A vi reformatori školskog sistema budite malo više konkretniji i radite malo više na racionalizaciji, organizaciji, i suštinskom rešavanju problema, a manje se bavite šimkanjem.

    1. Božović Vladan каже:

      U Holandiji, kažete izbačen sa časa, IZBAČEN SA ČASA, ovde ko bi đaka izbacio sa časa dobio bi otkaz, ili bi završio na kažnjeničkoj klupi, neme veze što đak ponižava nastavnika, i što ometa svu ostalu decu da nešto nauče, bitno je da je ON zaštićen kao beli medved. Ovde lažni dušebrižnici, mislim na psihologe, pedagoge, i ministarstvo prosvete, a bogami i prosvetne nazovi agencije kažu ovako: ĐAK MORA DA BUDE NA ČASU, NEMAŠ PRAVO DA GA ISTERAŠ, a to što remeti nastavu, a ponekad i totalno upropasti čas ove lažne dušebrižnike nije briga,pa zaboga nisu oni na času, nego profesor i đaci, njima ništa ne fali, sede u kancelarijama i upropašćavaju prosvetu.

      1. Natasa каже:

        Da g-dine opcija ISTERAN SA ČASA. Moja ćerka je bila isterana jer nije odložila telefon na početku časa nakon opomene nastavnika, već ga je još uvek koristila. Ona se branila ( u ne baš tada sjajnom sastavu odeljena gde je bila jedan od boljih đaka )…. “svi su još uvek bili na telefonu, a samo smo nas dve isterane”….na šta sam joj ja rekla….”nema opravdanja, nećeš se valjda porediti sa gorima od sebe, nije uredu, očekujem da se to više ne ponovi”….isto to je rekla i nastavnica kad smo otisli na razgovor.
        Inače škole nemaju svoje psihologe, a očekuje se da su svi nastavnici valjda i pedagozi, postoje kordinatori-nastavnici za svaki razred koji eventualno neke sporne situacije rešavaju zajedno sa mentorima i roditeljima. Psiholozi dolaze po službenoj dužnosti iz svojih institucija u toku godine i obavljaju razgovor sa svakim đakom, zadrže se mesec dana, a nakon toga ko ima potrebu nastavlja tretman u odredjenoj instituciji.
        Uvek budem zbunjena kad neko kaze “kao u Evropi”, a ništa ni nalik. Pa kad je tako zašto nema opcija “ISTERAN SA ČASA” ili “BESPLATNE KNJIGE ZA SVE” ili “ŠKOLA BEZ SVIH PETICA”.
        Meni je takva Evropa znana.

        1. Božović Vladan каже:

          Kamo lepe sreće da i mi psiholozima i pedagozima vidimo leđa, upropastili su školstvo.

          1. IQ каже:

            Pa naravno…zivot pise romane…a oni dejstvuju u kontra smeru…realne situacije na silu utrpavaju u knjiske okvire…potpuno neprirodno… jer u svakoj novonastaloj situaciji ima nesto sto nije pokriveno u literatuti. Jos ako neguju zanatlijski pristup i preozbiljno shvate svoju ulogu, karastrofa u najavi.

  5. IQ каже:

    A kolega izgleda ne shvata da oni ne upropastavaju prosvetu vec je unistavaju. Ovu iz drzavnog sektora. Za par godina kada se uradi analiza drzavni sistem ce biti identifikovan kao neodrziv, sto realno i jeste ali ce zato privatne ustanove koje prodaju usluge po Pareto princupu biti identifikovane kao alternativa. Radi se punom parom na akreditacijama, nicu kao pecurke posle kise, sa dnevim i nocnim boravcima, u on line i off line varijantama, sa religijskim obelezjima i veganskom i hrono ishranom itd itd…marketinski pokrivaju citavu lepezu ukusa i afiniteta i onoga casa kada budu imale dovoljan broj korisnika, pojeftinice i progutati dzavni sistem.

    1. Пера Ложач каже:

      Па ви имате да већина државни школа нема верификацију односно дозволу за рад. Улагања су у државне школе па … скромна и реално већина школа не би ни могла да буде акредитована/верификована.
      Приватници полако улазе у причу а ту ће бити главни странци када поотварају своје Б и Ц класе школа по Србији.
      Па ове реформе стани/крени, оћу/нећу су у суштини да би пчросветари били слуђени.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама