Прва реч до првог рођендана
НЕКА деца врло рано почињу да склапају једносложне речи којима могу месецима да се изражавају, без видног напредовања. Исто тако, чини се да нека деца никада неће проговорити, али зато када једном почну, не затварају уста.
Развојни пут говора подељен је на етапе, углавном заједничке за сву децу, које одговарају одређеним периодима живота. Прва година дететовог живота јако је важна за развој говора.
Током првих шест месеци дете комуницира са околином тако што производи три врсте звучних сигнала – грготање, вокализу и певање. Грготање представља знак задовољства, а јавља се увек после оброка. Наравно, овај звучни ефекат се не може сматрати као покушај говора јер је последица рефлексне радње. Пун желудац и опуштено ждрело, изазивају грготање али без контроле рада органа у устима. Вокализа, певање самогласника, јавља се код двомесечних беба. Сматра се првим правим покушајем који дете чини да би проговорило. Певањем самогласника дете изражава задовољство што је у контакту са мајком и што комуницира са њом на начин на који и она то чини, гласом.
Певање, игра којом дете испробава различите звуке, јавља се између трећег и петог месеца. После првих самогласника, дете почиње и са сугласницима, међу којима су му најомиљенији и најлакши т, б и м. У једном тренутку, дете изговара “мааа” и “тааа” што родитељи тумаче као покушај детета да каже “мама” и “тата”. Међутим, дете ово не ради свесно, већ је у питању само игра и вежбање гласа. Тренутак када ће дете почети да говори још је далеко, али при “певању” ових слогова, дете већ користи мишиће усана, непца и језик. Звуци које дете испушта личе на мајчине и манифестација су његовог задовољства. Задовољно дете “чаврља” само за себе. У шестом месецу дете почиње да понавља слогове: “ба” постаје “баба”, “ма” се проширује на “мама”, а “та” се удваја као “тата”. Дете већ схвата да на поновљен слог “ма” добија одговор од мајке, а на “та-та-та” тата почиње да га мази. Иако мало, учи да понављањем звука успоставља комуникацију са околином.
У осмом месецу понављање слогова све мање личи на неразговетно мрмљање. Узвицима као, на пример, “аја”, “хи” и сл. обогаћује се речник. Дете већ уме да прати разговор одраслих што показује окретањем главе према ономе ко говори. Девети месец доноси значајан напредак у развоју говора. Дете више не понавља исте слогове већ их комбинује са другима, на пример, “а-би-па-да-бу”. Овај начин изражавања педијатри називају “дечији жаргон”. Осим овога, у овом периоду начин изражавања постаје богатији и у интонацији гласа што се нарочито примећује при узвицима. Од десетог до дванаестог месеца стиже и прва реч. Истина, ту прву реч тешко је издвојити из бујице звукова које дете производи, јер је у међувремену постало врло брбљиво. Али, једанпут изговорену реч, чак и ако је нико не примети, дете ће унедоглед понављати.
У почетку, дете ће истом предмету давати различита имена, али после извесног времена усталиће се само и једино име које одговара том предмету. Такође, у овом добу дете измишља речи које не постоје, али стварајући свој “лични речник”, који углавном разумеју само родитељи, оно добија подстрек за учење нових израза. Прве речи споро се формирају. Иако су неправилно изговорене, дете зна њихово значење. Следећа фаза су реченице, обично кратке и граматички погрешне. Ове грешке не би требало одмах исправљати да се дете не би обесхрабрило.
Неопходно је с њим разговарати правилним језиком, као са одраслом особом. Ако у разговоу користите његов телеграфски и граматички погрешан говор, само му чините “медвеђу услугу”, односно можете изазвати застој у нормалном развоју.
Нека деца проговоре пре нека касније. Али, уколико приметите да дете прескаче неку од наведених фаза, да нема напретка месецима, или да не реагује на стимулансе из спољног света, обратите се стручњаку. Некада проблеми са говором могу да указују на проблеме са слухом, евентуално на алергијске рекације на одређене намринцие, али на озбиљније проблеме за које ће вам бити потребна стручна помоћ.
Статистике показују да дечаци нешто касније у односу на девојчице изговарају прву реч, али ни то није правило.
Извор: Novosti.rs