Кад се из свог стана надомак Ташмајдана преселила у Бело Блато, село покрај Зрењанина, један од првих ”мештана” које је новинарка, списатељица и публицисткиња Весна Кнежевић упознала, био је јазавичар ком је наденула име Фокси. Он је постао и инспирација за сада већ серију прича у издању Креативног центра која је освојила младе читаоце жељне интелигентног хумора, необичних заплета и несвакидашњих јунака.
После два романа о Фоксију, сада је стигао и трећи, али намењен нешто млађим читаоцима и у форми сликовнице – Фокси и мистерија украдених јаја. С Весном разговарамо о инспирацији за писање о авантурама сеоских четвороножних мангупа и понеке гуске.
”Када сам се пре неколико година из Београда доселила у војвођанско село Бело Блато, окружено са три језера и две реке, врло брзо сам се спријатељила с јазавичарем Фоксијем. Четвороножни сеоски мангуп великог срца дошао је код мене решен да остане, пратећи ме свуда као Зелени Ренџер, храбар, одлучан, вешт и одан. Када ме је освојио и усвојио, већ је био познат џукац у селу, умиљати авантуриста који уме с људима и животињама. Буквално ме је упознавао с мештанима. Где год да смо ишли, неко би застао и рекао: ’Хеј Фокси, а ко ти је то?’ Када сам му обукла зелени капутић, а он сав важан јурцао кроз село, добацивали су му: ’Хеј Фокси, ниси се ваљда уобразио?!’” – присећа се Весна Кнежевић својих правих дана са необичним јазавичарем.
После прве две књиге из серијала „Јазавичар Фокси и пријатељи“ – Тајанствени сервис за поправку змајева и дирижабла и Фокси и тајна непромочивих шешира – медени сеоски пас није више био славан само у свом селу већ у много ширем кругу.
”Знани и незнани људи зову ме и питају шта ради Фокси. Дешавало се да дођу бициклисти и распитују се у селу где живи тај пас, хоће да се сликају с њим. Када су му после једне промоције библиотекарке у Зрењанину уручиле почасну чланску карту библиотеке и читалачку значку, понашао се као права звезда. Не зна се ко је био поноснији, он или ја.” – уз смех прича наша саговорница.
Како каже, Фокси јесте мудар као сова, али, руку на срце, није цвећка.
”Када се потуче с неким џукцем, а ја то објавим на друштвеним мрежама, јављају се људи из Амстердама, Загреба, Бостона да питају како је. Да ли су му слава и пажња удариле у главу? Сигурна сам да нису. Он је и даље пустоловни џукац коме треба загрљај, као и осећај слободе. Зато што и животиње, као и људи, знају да слобода нема цену. Мештани Белог Блата, односно Елизенхајма, како се село некада звало, воле га и поносе се њиме. Не само зато што је постао јунак три књиге, него и што је у сеоској пошти уловио великог пацова. Од тог дана сме да улази у пошту кад год хоће, а поштарка Ана увек има неку грицкалицу за њега.“- прича Весна Кнежевић.
У трећој књизи Фоксијевих авантура – Фокси и мистерија украдених јаја – која је управо изашла из штампе у издању Креативног центра, јазавичар и његови пријатељи спасавају јаја и птиће у Специјалном резервату природе „Царска бара“, који се налази надомак села.
”У Елизенхајму, односно Белом Блату, има много птица. Долазе нам роде, над црвеним крововима лете лабудови и дивље патке, у шумарку на високом дрвећу стоје корморани. На тавану моје куће живи сова. Улицом се шетају гуске. Ујутро ме буди цвркут сеница и славуја, дрека чворака и детлић на брези. Људи у селу поштују птице. Једна комшиница је направила надстрешницу испод ластавичјих гнезда како би сачувала птиће, друга је подигла врло висок стуб за роде кад им је изгорело гнездо на оџаку. Део те проактивне љубави и бриге према другим живим бићима хтела сам да пренесем Фоксијевим читаоцима кроз његове авантуре и догодовштине.” – казала је Весна.
Истиче да је писање дечјих књига и сликовница за њу радост јер има унуке који воле добре приче, а и маштовите и креативне пријатеље који уживају у литератури за децу.
”Да би серијал Фокси и пријатељи био смешан и занимљив, од немерљивог значаја је сарадња са илустратором Душаном Павлићем, који не само што је чаробњак у цртању, него је невероватно паметан и духовит, па његове оригиналне и духовите реплике са задовољством ставим у текст. Удахнуо је живот Фоксију и дружини, а од милион невероватних детаља на свакој илустрацији увек ме обузме животна радост. Мислим да ћу слику тандем-бицикла с 23 седишта, на коме јурцају Фокси, Мачор, Гусан и његово јато у књизи Фокси и мистерија украдених јаја, окачити на зид да ме развесељава сваки дан.” – додаје ауторка сереијала о Фоксију о ком ће, уверени смо, једног дана бити снимљен и анимирани филм.
У раду на сликовници много јој је, каже, помогла и Љиља Маринковић, уредница Креативног центра и мудри глас разума – шта може, а шта баш и не.
”Захвална сам и што је узимала у обзир моја осећања када смо због формата књиге морали да скраћујемо текст. На пример, требало је да из сликовнице испадне и реплика комшије Нандија, на шта сам ја завапила: ’Јао не, рекла сам Нандију, који обожава Фоксија, да је управо ушао у литературу! Како сад да га разочарам?!’ Љиља је вратила реплику, и уз то замолила Душана Павлића да доцрта Нандијево камионче с поврћем.” – присећа се Весна.
Илустратор Душан Павлић који је добио тај изазован задатак да оживи ову прилу, каже да је једнако уживау у илустравању романа о Фоксију, колико и у оживљавању трећег дела који је сликовница.
”И једно и друго су права авантура. Ликови су исти и у новој књизи, само смо променили формат, што је захтевало другачији приступ. Текс је краћи и динамичнији, а то оставља више простора за илустрације, које садрже пуно детаља и тако додатно богате и објашњавају и сам текст. Књигу смо дуго и пажљиво радили водећи рачуна о сваком детаљу. Трудили смо да нађемо праву меру између хумора и поуке, али пре свега да направимо сликовницу у којој ће деца уживати. Према првим реакцијама, мислим да смо у томе успели. А радује ме што видим да се и одраслима допада, па ето прилике за заједничко читање.” – каже Павлић за наш портал.
На питање која му је омиљена сцена из последњег наставка, Душан нема много дилеме.
”Дефинитивно је то велика сцена када Фокси и другари траже делове за њихово возило на отпаду. Потребно је направити бицикл са 23 сица! То је прави подвиг. Многа деца данас не познају тај осећај који вас обузме када пронађете одбачен део или ствар којима ћете, захваљујући идеји која вам је истог часа синула, дати нови живот, нову сврху. Срећа! Надам се да ће многе малишане овај духовит текст и живе илустрације инспирисати да се одваже и започну неку своју авантуру.” – закључује Душан.
Сигурни смо да ће баш тако и бити.