Још један одговор психолога у оквиру наше нове рубрике „Питајте психолога“, потражите у наставку овог текста.
Питање
Имамо дечака, за месец дана пуни четири године, и две бебе од 8 месеци (наравно близанци, и исто два дечака). Павле је био послушан, добар, једно дивно дете, никада до сад није кажњаван, никада нисмо викали, довољно је било да му укажемо на грешку и он исправи. Иначе само сам га ја чувала и где год да је требало да идем, он би ишао са мном. Сада се први пут одвојио од мене и то је страшно доживео. Много је љубоморан, што не показује директно, али по поступцима то видимо. Постао је непослушан, казне не помажу. Неће нигде без мене и када заспи и пробуди се, а ја нисам поред њега реагује врло бурно – плачом и хистеријом.
Молим вас за савет – шта да урадимо? Како да му помогнем?
Одговор психолога
Претпостављам да увиђате да се највероватније ради о здравој љубомори коју најстарији син осећа према бебама. Корен решења ваших проблема, односно, корак ка поновном зближавању са најстаријим сином је у показивању разумевања и емпатије за све што он осећа. Можда вам се чини као ситница, или као да сте већ то рекли, али је у питању процес.
Најстарији син је рођењем браће доживео велики губитак – посвећености, усмерене пажње, показане љубави коју је добијао од родитеља и проћи ће кроз све фазе кроз које пролазе људи када доживе губитак: шок, негација, љутња, бес, туговање и прихватање. И то траје месецима, некад чак и годинама. И ви сте изгубили време један на један које сте проводили са њим, те и ви можете осећати сличне емоције. Могуће је да вас његова љутња и непослушност додатно исцрпљују, нарушавају ваше самопоуздање, отежавају већ постојећу ситуацију у кући, јер би било много лакше вама да се ваш старији син понаша послушно као и пре.
Породични психотерапеут Јеспер Јул је ситуацију добијања сиблинга, односно браће и сестара упоредио са тим да замислите да сада ваш супруг доведе још једну жену и каже вам да ће она од сада живети са вама и да то треба да прихватите. Били бисте гневни, љути… Деца не знају да ментализују своја осећања, не знају да кажу колико им је тешко, то показују кроз понашања и та понашања су позив на подршку.
Шта можете да урадите?
Причајте како је било вама када сте добили сестру или брата, или нека прича његов отац, бака или неко други ко је имао слично искуство, а зна да подели са њим љутњу, бес… Тим примерима ћете му ставити до знања да није сам, да га неко разуме. Будите стрпљиви према његовом инату, јер је и то сигнал да га прихватате и разумете. Било ко од одраслих може причати са њим, рећи му да је сигурно тешко што су двојица браће сада чланови нове породице, какве је све то промене довело у породици, како се променио ритам спавања, распоред спавања, како сада изгледа један ваш дан. Иако он то све зна, веома је битно са њим о томе разговарати, вербализовати целу ситуацију, испричати као причу можда: „Био једном једна беба Андреј…“ Андреј:“ Ја никад нисам био беба!“, „Аха, добро, Андреј је дечак који много воли диносаурсе (било шта што дечак воли) и игра се са њима ујутро, дође мама и тражи му да их сложи, поподне дође тата и игра вееееликог диносаурса. Андреј је срећан, и мама и тата су срећни много што га имају. Једног дана долази мама са две бебе мале диносаурса и све се у кући мења…“
Ово је наравно импровизован пример како можете отворити причу о емоцијама, о проради искуства, а то је много битније од манифестованог понашања бунта које дечак испољава, јер су они само сигнал и позив да се нешто испод тога дешава, и њему самом треба доста времена, више и од 8 месеци, да се прилагоди. Добро познат савет да старије дете укључите у бригу о бебама на неки прилагођен начин такође може помоћи – да помогне у доношењу пелена, бенкица, кашица, итд… Можете му само олакшати пут ка тој транзицији из породице са једним дететом на породицу са три детета! Вау! Колики је то скок за целу породицу. Заједно можете сви радити на томе и учити једни од других. Уживајте!
Сунчица Јовановић, мастер психолог, сертификовани психотерапеут и животни тренер О.Л.И. психодинамске интегративне психотерапије.