Званичан податак СЗО је да се скоро свака шеста особа широм света током живота сусреће са неплодношћу, а подаци и за Србију су једнако алармантни. Поред физичког аспекта, изазови са остваривањем родитељства постоје на друштвеном и културолошком нивоу, као и на психолошком, што је био и фокус овогодишње Европске недеље неплодности.
Генетичар и ембриолог Миодраг Стојковић за Н1 истиче да је неплодност глобалан проблем, те да је и у Србији, као и у остатку света, сваки шести пар угрожен.
– Кад погледамо статистику људи који су у репродуктивној доби 11 одсто жена ће имати проблем са стерилитетом, док је код мушкараца тај проценат од седам до девет. Нас, који се бавимо овим послом, највише брине, не фактори за које знамо да проузрокују стерилитет, већ то што постоји један добар број људи код којих је све у реду на папиру а не долази до зачећа и њих је јако велики број – од 30 до 35 одсто – наводи он.
Неплодност пре није била проблем
Према речима Стојковића, овакви проблеми нису постојали раније, а разлог расту њихове учесталости види у бројним факторима.
– Променило се много тога, социо-економски фактори, нарочито када се парови одлучују за проширење породице. Људи се све касније одлучују да постану родитељи и самим тим квалитет биолошког материјала опада. Студије које су рађене пре 50 година на мушкарцима који су радили спермограме показују да се тај број до данас преполовио. СЗО је објавио податак да је 1950-их година жена у просеку имала петоро деце. То данас није случај. У Србији имамо појаву да данас скоро 52 одсто парова има једно дете, 40 одсто два детета, а само 6,7 одсто има три – наводи он.
Шта су узроци учестале неплодности
Стојковић објашњава и да се променио и сам начин живота, а као посебан фактор истиче и утицај загађене људске средине што, како каже, нарочито оптерећује нашу земљу.
– Нездрав живот и исхрана нарочито утиче на неплодност. Три главна фактора су никотин, алкохол и гојазност, затим колико је загађеној средини изложен тај пар. Постоје докази да живот близу великих загађивача доводи до појаве стерилитета и губитка раних трудноћа – објашњава Стојковић.
Додаје да неки људи имају предиспозицију за одлазак на ВТО, што је како каже, повезано и са животним навикама и радним местом.
– То су људи који дуго седе, попут професионалних возача или оних који су изложени токсичним испарењима попут радника на пумпама – каже генетичар и додаје да је први корак при упуштању у процес ВТО покушај да се живи здрав живот и физичка активност.
Када се треба обратити за помоћ
Према речима професора Стојковића, највећи непријатељ у борби за потомство је време и зато истиче да је потребно реаговати што пре уколико се посумња да проблем постоји.
– Ако после 6 месеци нема трудноће било би пожељно да се крене са анализом у чему је проблем. Ако је решив, треба га лечити. Битно је да крену и да не одустану. Најбитније је да, кад потраже помоћ, саслушају и прихвате савет лекара – наводи он.
Ипак, како каже, потребно је знати и кад је тренутак кад треба стати.
– Постоје индикације и контраиндикације за ВТО. Постоји параметар који тачно одређује шансу да се неко оствари као родитељ – то је антимилиграм хормон. Када он падне онда нажалост помоћи нема и тада парови треба да престану да размишљању о даљој ВТО и треба ићи на донацију јајне ћелије – објашњава Стојковић.
Цео текст: Н1