Иако је вакцинисано само 50 посто наставника, притисци Кризног штаба да се вакцинишу ђаци старији од 12 година, све су јачи. Ипак, постоји и други део струке, онај изван Кризног штаба, који истиче да се вакцинацијом деце не гради колективни имунитет, већ да би прво требало да се вакцинишу сви из старије популације, укључујући и наставнике. Ово за Нову кажу епидемиолошкиња Ана Глигић и педијатар Снежана Рсовац.
Изјава Предрага Кона који је рекао да је једино логично решење које види за почетак школске године одвајање вакцинисаних од невакцинисаних ученика старијих од 12 година наљутила је велики број родитеља. Такође, неусаглашеност изјава чланова Кризног штаба разлог је што се поверење губи.
“Не можемо притискати ђаке старије од 12 година да се вакцинишу, а да притом нема ни приближно ономе што бисмо желели код њихових родитеља или просветних радника”, рекао је епидемиолиг Бранислав Тиодоровић.
Саговорници Нове кажу да вакцинација деце не би требало да буде приоритет. Искусна епидемиолошкиња Ана Глигић каже да би са вакцинацијом ђака требало још мало сачекати.
„То не сме да буде уцењивачки. Правити два табора међу децом, вакцинисане и невакцинисане, то је врло опасно и то не би смело да се ради“, поручује Глигић за Нову.
Дечји пулмолог из Тиршове Снежана Рсовац подсећа да међу зараженима и даље доминирају старије особе и да деца имају слабију клиничку слику.
„Вакцина је одобрена од 12 године, то је препорука, а не обавезна вакцинација. Сваком детету се приступа индивидуално. Важнији је податак да популација између 20 и 40 има ниску стопу вакцинације и они би требало да се масовније вакцинишу. Вакцинација деце је корак иза. Прво студенти и млађе особе, а онда ће и деца бити на неки начин заштићена, јасна је докторка Рсовац.
Она, ипак указује на то да се Фајзерова вакцина показала потпуно сигурном за узраст старији од 12 година и родитељи који то желе могу без бојазни да вакцинишу своју децу.