Iako je vakcinisano samo 50 posto nastavnika, pritisci Kriznog štaba da se vakcinišu đaci stariji od 12 godina, sve su jači. Ipak, postoji i drugi deo struke, onaj izvan Kriznog štaba, koji ističe da se vakcinacijom dece ne gradi kolektivni imunitet, već da bi prvo trebalo da se vakcinišu svi iz starije populacije, uključujući i nastavnike. Ovo za Novu kažu epidemiološkinja Ana Gligić i pedijatar Snežana Rsovac.
Izjava Predraga Kona koji je rekao da je jedino logično rešenje koje vidi za početak školske godine odvajanje vakcinisanih od nevakcinisanih učenika starijih od 12 godina naljutila je veliki broj roditelja. Takođe, neusaglašenost izjava članova Kriznog štaba razlog je što se poverenje gubi.
“Ne možemo pritiskati đake starije od 12 godina da se vakcinišu, a da pritom nema ni približno onome što bismo želeli kod njihovih roditelja ili prosvetnih radnika”, rekao je epidemiolig Branislav Tiodorović.
Sagovornici Nove kažu da vakcinacija dece ne bi trebalo da bude prioritet. Iskusna epidemiološkinja Ana Gligić kaže da bi sa vakcinacijom đaka trebalo još malo sačekati.
„To ne sme da bude ucenjivački. Praviti dva tabora među decom, vakcinisane i nevakcinisane, to je vrlo opasno i to ne bi smelo da se radi“, poručuje Gligić za Novu.
Dečji pulmolog iz Tiršove Snežana Rsovac podseća da među zaraženima i dalje dominiraju starije osobe i da deca imaju slabiju kliničku sliku.
„Vakcina je odobrena od 12 godine, to je preporuka, a ne obavezna vakcinacija. Svakom detetu se pristupa individualno. Važniji je podatak da populacija između 20 i 40 ima nisku stopu vakcinacije i oni bi trebalo da se masovnije vakcinišu. Vakcinacija dece je korak iza. Prvo studenti i mlađe osobe, a onda će i deca biti na neki način zaštićena, jasna je doktorka Rsovac.
Ona, ipak ukazuje na to da se Fajzerova vakcina pokazala potpuno sigurnom za uzrast stariji od 12 godina i roditelji koji to žele mogu bez bojazni da vakcinišu svoju decu.