Gojaznost je 2013. proglašena za bolest i najčešća je hronična bolest dečijeg doba
Prema studiji iz 2008. u SAD-u, svako treće dete je gojazno. Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije, ishrana i fizička aktivnost su ispod preporuka Svetske zdravstvene organizacije, a porastao je broj gojazne dece u Srbiji i iznosi 10% u odnosu na celokupnu dečju populaciju.
Kod dece mlađe od dve godine gojaznost se određuje prema standardnim krivama rasta koje se odnose na visinu i težinu u zavisnosti od uzrasta i pola. Prema tome se gojaznost definiše kao stanje gde dete ima veću telesnu težinu u odnosu na svoju visinu i uzrast i to iznad 95 percentila prema krivama rasta. Kod starije dece se, pored toga, gojaznost određuje na osnovu indeksa telesne mase, debljine kožnog nabora ili obima struka.
Uzroci gojaznosti
Uzroci su kod dece brojni – genetski faktori, loše navike u ishrani, fizička neaktivnost, socio-ekonomski status porodice. Najčešće je primarna ili nutritivna, usled prekomernog uzimanja hrane. Sekundarna gojaznost je retka i može da bude uzrokovana endokrinim bolestima, poremećajima nervnog sistema ili genetskim sindromima. Ukoliko je dete gojazno, u velikoj meri se povećava rizik da će biti i u odraslom dobu. Komplikacije gojaznosti su brojne. U dečjem uzrastu posledice mogu biti u vidu poremećaja spavanja, depresije i anksioznosti, lošeg uspeha u školi. Od endokrinih komplikacija česta je pojava preranog puberteta, sindroma policističnih jajnika ili hipogonadizma. Kasnije su gojazne osobe podložne bolestima zavisnosti kao što su alkoholizam i narkomanija, nastanku nealkoholne „masne“ jetre ili određenih malignih bolesti (karcinom dojke i debelog creva). Glavne posledice gojaznosti su koronarna bolest, moždani udar i dijabetes.
Borba protiv gojaznosti
Porodično okruženje je veoma važno jer se od najmlađeg uzrasta uspostavljaju navike u ishrani, spavanju i fizičkoj aktivnosti, a roditelji su uzor detetu u svim važnim stvarima. Od porodice pre svega zavisi ishrana, gde je pođednako bitan sastav i količina hrane. Ishrana deteta je od važnosti za normalan rast, razvoj fizičkih i mentalnih potencijala i zaštitu od akutnih i hroničnih bolesti. Dete nije mali čovek i potrebe deteta za hranom su mnogostruko veće u odnosu na odrasle. Odojče u prvih šest meseci svoju težinu na rođenju udvostručuje, a do kraja prve godine čak utrostručuje. Intenzivan rast i razvoj počinje intrauterino i nastavlja se tokom prvog tromesečja, tako da odojče svakodnevno dobija na telesnoj težini oko 25 g, što čini oko 750 g mesečno. Oko treće godine rast se usporava, a novi pik rasta je u pubertetu.
Prva hrana sa kojom se dete sreće je majčino mleko i preporuke Svetske zdravstvene organizacije su da isključiva prirodna ishrana bude prvih 4 do 6 meseci, a uz drugu hranu i do kraja prve godine. Majčino mleko je najbolja i najpotpunija hrana u prvih 6 meseci života. Pored tečnosti, odojče preko majčinog mleka dobija sve hranljive i zaštitne materije. Time se postiže prevencija različitih infekcija, kao što su urinarne infekcije ili ponavljane upale uva, prevencija gojaznosti, opstipacije i alergija. Takođe je majčino mleko prilagođeno nepotpunoj zrelosti digestivnog sistema usled smanjene aktivnosti želudačnog soka i fiziološke smanjene funkcije pankreasa.
U slučaju da dojenje nije moguće ili je kontraindikovano, prelazi se na tzv. veštačku ishranu u vidu adaptiranog kravljeg mleka. Adaptacijom se kravlje mleko maksimalno približava majčinom, pa se tako smanjuje količina belančevina, posebno kazeina i elektrolita, dodaju vitamini, elektroliti, mikroelementi i aminokiseline. Uvođenje nemlečne hrane se preporučuje sa navršenih 6 meseci. Do kraja prve godine dete dobija ukupno pet obroka, tri mlečna, povrće sa mesom i voće. Posle prve godine dete može da konzumira hranu za odrasle, a jelovnik treba da bude raznovrstan, raspoređen u tri glavna obroka i dve užine.
Od 2011. se koriste smernice pod nazivom Tanjir pravilne ishrane. Smernice kažu da polovinu dnevnog unosa hrane treba da čini voće i povrće, četvrtinu žitarice, posebno sa celim zrnom i poslednju četvrtinu proteini u vidu mesa, ribe, jaja. Od masti se preporučuje maslinovo, bundevino, suncokretovo ulje. Od napitaka koristiti vodu i nezaslađene čajeve, a mleko i mlečne proizvode ograničiti. Dodatne preporuke Američkog pedijatrijskog društva su da ishrana bude raznovrsna, da se stalno plasira nova hrana, da deca učestvuju u kupovini i pripremanju hrane. Deca treba što češće da obeduju kod kuće u cilju porodičnog okupljanja, da se smanji poseta restoranima, posebno brze hrane. Dete ne treba da provodi pred ekranima televizora ili kompjutera više od 2 sata dnevno, a ekrani ne treba da se nalaze u prostorijama gde deca spavaju.
Fizička aktivnost
Najvažnija korist od nje je upravo prevencija gojaznosti kod dece, a jača se lokomotorni, kardiovaskularni, respiratorni i imunološki sistem i poboljšava raspoloženje. Važno je da deca učestvuju na časovima fizičkog vaspitanja i u sportskim aktivnostima u školi, da idu redovno na treninge izabranog sporta i da se svakodnevno rekreativno bave sportom u vidu vožnje bicikla, rolera, trčanja, najmanje pola sata dnevno.
Važan deo u prevenciji gojaznosti kod dece je i spavanje, koje utiče na neuropeptide koji regulišu apetit, kao što su leptin i grelin. Pored toga je važan cirkadijalni ritam spavanja i budnosti u toku dana u cilju regulacije metabolizma, zato što nedovoljno spavanje dovodi do zamora deteta tokom dana, pa se posredno smanjuje fizička aktivnost. Zbog toga su preporuke da do kraja prve godine dužina spavanja bude do 15 sati, nešto manje u predškolskom uzrastu i tek od 10. godine se približava preporučenom vremenu kao i za odrasle, koje iznosi 8.5 do 9.5 sati.
Sa druge strane, društvo treba da napravi programe prevencije gojaznosti kod dece tako što će se promeniti ishrana u školama (uvesti više svežeg voća i povrća, posebno mahunarki, kao i žitarica sa celim zrnom). Potrebno je izraditi i projekte koji će uključivati formiranje Savetovališta za mlade, predavanja i radionice, edukaciju zdravstvenih radnika i izradu vodiča dobre kliničke prakse o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti kod dece.
Bebin izbor, br.42, Leto 2015, str. 14-15.