Знате ли ону девизу из старе нам државе “Имаш кућу, врати стан”?
Примењена данас могла би гласити “Имаш дете, дај отказ”!
Храбро је, сложићете се, стварати породицу ако нисте обезбедили извор прихода за исту.
Храбро је, такође, стварати породицу и рађати децу ако ћете сваки пут бити у проблему кад затребате свом детету.
Јутрос сам јавила на посао да ми је дијете болесно и да морам остати кући. Лоше се осећам. Лоше се осећам јер бринем за дете. Бринем за реакцију на послу. Не знам шта ме од то двоје више брине. Кад год једно од њих зашмрца ја се већ психички припремам за проблеме на послу. И, ако је судити по броју болесне деце и учесталости разноразних епидемија по предшколским установама, таква је ситуација код великог броја родитеља.
И не, не радим посао од кога зависе људски животи и не радим посао који не може нико преузети док сам ја одсутна.
Сваки мој изостанак, а током ове године сам користила СЕДАМ дана боловања и петнаестак дана годишњег одмора, ми проузрокује огроман стрес. Свака болест једног од моје дјеце дочекана је као нарушавање радног процеса и као прекид континуитета рада. Судећи по томе колико сам плаћена, не би се рекло да ишта вриједим и радим. Хмм… Мој допринос се види само кад ме нема.
Да ли је то у реду? Да ли је у реду да се прича о наталитету, да се промовише породица, а да у исто вријеме запослену мајку брине како ће на радном мјесту бити дочекано то што мора остати кући због његе болесног дјетета? Како ли је тек код приватника? Исто, знам, јер имам и то искуство. Заиста не знам ко би требало да његује болесну децу? Баке? Шта ако нема бака, ако су и оне запослене или болесне? (До ове године сам имала ту опцију и користила је кад је било могуће, али ни то није било довољно добро). Да платим некога? Могла бих, да ми је плата дупло већа. Да водим болесно дијете у вртић? То није опција, мада су многи родитељи и на то присиљени.
Ако имате породицу која је у стању социјалне потребе и у којој родитељи не раде, углавном чујете коментаре типа “зашто су рађали децу, ако не могу да их издржавају и немају посао?“.
Ако је мајка запослена, има проблем одсуствовања са посла јер “она не треба да ради, треба да брине о деци”!
Еурека – решење је једноставно – немојте рађати децу и немојте стварати породицу.
Ко ће да рађа децу? Само оне жене које могу да плате дадиље? Само оне жене чији мужеви имају најмање двије или три просечне плате?
Какву подршку имамо за рађање дјеце, тј. за повећање наталитета о чему се понекад (истина ретко) и прича у јавности? НИКАКВУ! Поред пакета или новчаних износа које мајке, односно бебе, добију одмах по рођењу, значи једнократно, ту је и спектакуларна Конференција беба, на којој ако имате срећу можете добити балон или сиперак.
Па, ни фаза дечијих болести не траје вјечно. Деца ће порасти, прерашће вртиће, изрградиће имунитет. А нама ће остати горко сећање на период када смо балансирали и осјећали грижу савјест и ако изостанемо с посла и ако дођемо на посао.
Бојим се само да ће деце бити све мање, јер су и будући родитељи свјесни да од овог друштва неће имати никакву подршку, ни материјалну ни нематеријалну. Храбрих и/или лудих је све мање.
Извор: lolamagazin.com