Госпођо, имаш дете? Дај отказ!

14 октобра, 2016

Знате ли ону девизу из старе нам државе “Имаш кућу, врати стан”?

Примењена данас могла би гласити “Имаш дете, дај отказ”!

Храбро је, сложићете се, стварати породицу ако нисте обезбедили извор прихода за исту.

Храбро је, такође, стварати породицу и рађати децу ако ћете сваки пут бити у проблему кад затребате свом детету.

Јутрос сам јавила на посао да ми је дијете болесно и да морам остати кући. Лоше се осећам. Лоше се осећам јер бринем за дете. Бринем за реакцију на послу. Не знам шта ме од то двоје више брине. Кад год једно од њих зашмрца ја се већ психички припремам за проблеме на послу. И, ако је судити по броју болесне деце и учесталости разноразних епидемија по предшколским установама, таква је ситуација код великог броја родитеља.

И не, не радим посао од кога зависе људски животи и не радим посао који не може нико преузети док сам ја одсутна.

Сваки мој изостанак, а током ове године сам користила СЕДАМ дана боловања и петнаестак дана годишњег одмора, ми проузрокује огроман стрес. Свака болест једног од моје дјеце дочекана је као нарушавање радног процеса и као прекид континуитета рада. Судећи по томе колико сам плаћена, не би се рекло да ишта вриједим и радим. Хмм… Мој допринос се види само кад ме нема.

Да ли је то у реду? Да ли је у реду да се прича о наталитету, да се промовише породица, а да у исто вријеме запослену мајку брине како ће на радном мјесту бити дочекано то што мора остати кући због његе болесног дјетета? Како ли је тек код приватника? Исто, знам, јер имам и то искуство. Заиста не знам ко би требало да његује болесну децу? Баке? Шта ако нема бака, ако су и оне запослене или болесне? (До ове године сам имала ту опцију и користила је кад је било могуће, али ни то није било довољно добро). Да платим некога? Могла бих, да ми је плата дупло већа. Да водим болесно дијете у вртић? То није опција, мада су многи родитељи и на то присиљени.
Ако имате породицу која је у стању социјалне потребе и у којој родитељи не раде, углавном чујете коментаре типа “зашто су рађали децу, ако не могу да их издржавају и немају посао?“.
Ако је мајка запослена, има проблем одсуствовања са посла јер “она не треба да ради, треба да брине о деци”!

Еурека – решење је једноставно – немојте рађати децу и немојте стварати породицу.

Ко ће да рађа децу? Само оне жене које могу да плате дадиље? Само оне жене чији мужеви имају најмање двије или три просечне плате?

Какву подршку имамо за рађање дјеце, тј. за повећање наталитета о чему се понекад (истина ретко) и прича у јавности? НИКАКВУ! Поред пакета или новчаних износа које мајке, односно бебе, добију одмах по рођењу, значи једнократно, ту је и спектакуларна Конференција беба, на којој ако имате срећу можете добити балон или сиперак.

Па, ни фаза дечијих болести не траје вјечно. Деца ће порасти, прерашће вртиће, изрградиће имунитет. А нама ће остати горко сећање на период када смо балансирали и осјећали грижу савјест и ако изостанемо с посла и ако дођемо на посао.

Бојим се само да ће деце бити све мање, јер су и будући родитељи свјесни да од овог друштва неће имати никакву подршку, ни материјалну ни нематеријалну. Храбрих и/или лудих је све мање.

Извор: lolamagazin.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


4 коментара на "Госпођо, имаш дете? Дај отказ!

  1. Ivana каже:

    Podržavam i potpuno razumem svaku reč u tekstu! Dobro je da je neko i ovakav problem spomenuo. Mnoooge mame su u istom sosu i izlaza nema. Meni se situacija završila gubitkom radnog mesta tj. slanjem na lošije. Šta reći a ne zaplakati?

  2. Zabrinuta majka каже:

    Kada sam lezala u bolnici zeljno iscekujici drugo dete saslusala sam ispovest majke koja je dobila otkaz nakon sto je njen poslodavac saznao da je trudna. Kako bi izbegao da joj da novcanu naknadu preregristrovao je firmu u kojoj ona nije imala deset dana radnog staza. Kao kruna njegovog bezobrazluka bilo je to sto je poturio papir da potpise ugovor o radu u novoj firmi lezala podmukla zavera da je svojevoljno dala otkaz. Ovo nije usamljen slucaj. Nasa napredna zemlja gleda na svaki nacin da ti ukine sve sto moze. Nas premijer sramno govori o tome da zene radjaju kako bi izbegle posao. Patimo od bele kuge i nakon je on sam nas majke opozvao na radjanje. Nakon uspesnog porodjaja susrela sam se da u bolnici nisu imali lekove, ciste spavacice, a o drugi stvarima da ne govorim. Zar Vi Vucicu smatrate da bi svaka savesna majka radjala da bi dobijala crkavicu od minimalca koju nam dajete na porodiljskom. Gledate da nam zakinete sve sto mozete i iscrpite gomilom papira, maltretirate po socijalnom ukoliko smo prijavljeni sa visokim obrazovanjem posto vam je to sumnjivo i na kraju zakinete porodiljsko. Da naravno lepo nam je kuci da cekamo vase pomilovanje od petsto dinara, da gledamo nasu decu moleci se sa neostanu u ovom raspadnutom sistemu i ukoliko se to desi da ne rade bar nas posao. Sigurno uzivam gde mi se poslodavac zali da redovno nerefundirate bolovanje, a ostatak kasni po mesecima. Pitala bih premijera da li treba da ih posavetujem na neradjanje kako bi imali vise godina staza iscekujuci penziju kojoj se i nenadam? Da li treba da svojoj cerki jednoga dana objasnim kako je njena uloga majke bespislena jer time je nezasposlena i neradnik. Stvarno ne znam da li nesto moze da me iznenadi u ovoj zemlji. Pogotovu izjave i ponasanje ljudi koje je vode. Sramota!!!

  3. Antonija каже:

    Jedva sam skupila hrabrost da rodim sa 30 godina. Suprug i ja podstanari, kirija sa dazbinama je moja cela plata. Ja siroce, njegovi 100 km daleko. I nije problem sto sam sama sa detetom dok on lomi kicmu u trecoj smeni ne bili zaradio malo vise. Problem je sto to malo vise jedva razvucemo na mesec dana sa pelenama i ostalim potrebstinama. Bogu hvala pa dojim, za dohranu bi imali jedino da mi ne jedemo. I molimo boga da nam ne crkne ne daj boze ves masina il da nas zaboli zub jer para za to nema. Digli smo kredit da kupimo POLOVNO najosnovnije kao sto su krevetic, kolica itd. I nije problem da se ja sutra vratim na posao, problem je sto u vrticu nema mesta za moje dete. Problem je sto nemam para za privatne vrtice. Pitanja su se nizala ranije: kad planiram da radjam, sta cekam, jel se plasim porodjaja? Ne dragi ljudi, porodjaj je hod po oblacima, kao i grcevi i ne spavanja. Ova strepnja od toga sta cemo ako ja ostanem bez posla zato sto nisam uspela da dete upisem u jasle to je prava golgota, o tome sto mi je plata prepolovljena od kad sam.na porodiljskom da ne pocinjem. Kad samo pomislim da sam mastala da imam troje dece. Sta da vam kazem? Suprug i ja planiramo da odemo ovih dana do Australijske ambasade i da kopamo nogama i rukama da se tornjamo odavde jer ovde za postene radne ljude zivota nema.

  4. Savana каже:

    Sta reci…posle prvog deteta poslodavac je preregistrovao firmu da bi mi dao otkaz. Posle drugog deteta dobila sam otkaz kada sam se vratila sa porodiljskog zato sto nemam dovoljno efektivnog rada. Ja zaista mislim da buducnost i karijeru u Srbiji mogu imati sano nazalost jalovi parovi. Ovo je strasno. Ja sa svojih 37 vise ne planiram da radjam ali zasigurno ne mislim ni da abortiram zarad posla.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама