Znate li onu devizu iz stare nam države “Imaš kuću, vrati stan”?
Primenjena danas mogla bi glasiti “Imaš dete, daj otkaz”!
Hrabro je, složićete se, stvarati porodicu ako niste obezbedili izvor prihoda za istu.
Hrabro je, takođe, stvarati porodicu i rađati decu ako ćete svaki put biti u problemu kad zatrebate svom detetu.
Jutros sam javila na posao da mi je dijete bolesno i da moram ostati kući. Loše se osećam. Loše se osećam jer brinem za dete. Brinem za reakciju na poslu. Ne znam šta me od to dvoje više brine. Kad god jedno od njih zašmrca ja se već psihički pripremam za probleme na poslu. I, ako je suditi po broju bolesne dece i učestalosti raznoraznih epidemija po predškolskim ustanovama, takva je situacija kod velikog broja roditelja.
I ne, ne radim posao od koga zavise ljudski životi i ne radim posao koji ne može niko preuzeti dok sam ja odsutna.
Svaki moj izostanak, a tokom ove godine sam koristila SEDAM dana bolovanja i petnaestak dana godišnjeg odmora, mi prouzrokuje ogroman stres. Svaka bolest jednog od moje djece dočekana je kao narušavanje radnog procesa i kao prekid kontinuiteta rada. Sudeći po tome koliko sam plaćena, ne bi se reklo da išta vrijedim i radim. Hmm… Moj doprinos se vidi samo kad me nema.
Da li je to u redu? Da li je u redu da se priča o natalitetu, da se promoviše porodica, a da u isto vrijeme zaposlenu majku brine kako će na radnom mjestu biti dočekano to što mora ostati kući zbog njege bolesnog djeteta? Kako li je tek kod privatnika? Isto, znam, jer imam i to iskustvo. Zaista ne znam ko bi trebalo da njeguje bolesnu decu? Bake? Šta ako nema baka, ako su i one zaposlene ili bolesne? (Do ove godine sam imala tu opciju i koristila je kad je bilo moguće, ali ni to nije bilo dovoljno dobro). Da platim nekoga? Mogla bih, da mi je plata duplo veća. Da vodim bolesno dijete u vrtić? To nije opcija, mada su mnogi roditelji i na to prisiljeni.
Ako imate porodicu koja je u stanju socijalne potrebe i u kojoj roditelji ne rade, uglavnom čujete komentare tipa “zašto su rađali decu, ako ne mogu da ih izdržavaju i nemaju posao?“.
Ako je majka zaposlena, ima problem odsustvovanja sa posla jer “ona ne treba da radi, treba da brine o deci”!
Eureka – rešenje je jednostavno – nemojte rađati decu i nemojte stvarati porodicu.
Ko će da rađa decu? Samo one žene koje mogu da plate dadilje? Samo one žene čiji muževi imaju najmanje dvije ili tri prosečne plate?
Kakvu podršku imamo za rađanje djece, tj. za povećanje nataliteta o čemu se ponekad (istina retko) i priča u javnosti? NIKAKVU! Pored paketa ili novčanih iznosa koje majke, odnosno bebe, dobiju odmah po rođenju, znači jednokratno, tu je i spektakularna Konferencija beba, na kojoj ako imate sreću možete dobiti balon ili siperak.
Pa, ni faza dečijih bolesti ne traje vječno. Deca će porasti, prerašće vrtiće, izrgradiće imunitet. A nama će ostati gorko sećanje na period kada smo balansirali i osjećali grižu savjest i ako izostanemo s posla i ako dođemo na posao.
Bojim se samo da će dece biti sve manje, jer su i budući roditelji svjesni da od ovog društva neće imati nikakvu podršku, ni materijalnu ni nematerijalnu. Hrabrih i/ili ludih je sve manje.
Izvor: lolamagazin.com
Podržavam i potpuno razumem svaku reč u tekstu! Dobro je da je neko i ovakav problem spomenuo. Mnoooge mame su u istom sosu i izlaza nema. Meni se situacija završila gubitkom radnog mesta tj. slanjem na lošije. Šta reći a ne zaplakati?
Kada sam lezala u bolnici zeljno iscekujici drugo dete saslusala sam ispovest majke koja je dobila otkaz nakon sto je njen poslodavac saznao da je trudna. Kako bi izbegao da joj da novcanu naknadu preregristrovao je firmu u kojoj ona nije imala deset dana radnog staza. Kao kruna njegovog bezobrazluka bilo je to sto je poturio papir da potpise ugovor o radu u novoj firmi lezala podmukla zavera da je svojevoljno dala otkaz. Ovo nije usamljen slucaj. Nasa napredna zemlja gleda na svaki nacin da ti ukine sve sto moze. Nas premijer sramno govori o tome da zene radjaju kako bi izbegle posao. Patimo od bele kuge i nakon je on sam nas majke opozvao na radjanje. Nakon uspesnog porodjaja susrela sam se da u bolnici nisu imali lekove, ciste spavacice, a o drugi stvarima da ne govorim. Zar Vi Vucicu smatrate da bi svaka savesna majka radjala da bi dobijala crkavicu od minimalca koju nam dajete na porodiljskom. Gledate da nam zakinete sve sto mozete i iscrpite gomilom papira, maltretirate po socijalnom ukoliko smo prijavljeni sa visokim obrazovanjem posto vam je to sumnjivo i na kraju zakinete porodiljsko. Da naravno lepo nam je kuci da cekamo vase pomilovanje od petsto dinara, da gledamo nasu decu moleci se sa neostanu u ovom raspadnutom sistemu i ukoliko se to desi da ne rade bar nas posao. Sigurno uzivam gde mi se poslodavac zali da redovno nerefundirate bolovanje, a ostatak kasni po mesecima. Pitala bih premijera da li treba da ih posavetujem na neradjanje kako bi imali vise godina staza iscekujuci penziju kojoj se i nenadam? Da li treba da svojoj cerki jednoga dana objasnim kako je njena uloga majke bespislena jer time je nezasposlena i neradnik. Stvarno ne znam da li nesto moze da me iznenadi u ovoj zemlji. Pogotovu izjave i ponasanje ljudi koje je vode. Sramota!!!
Jedva sam skupila hrabrost da rodim sa 30 godina. Suprug i ja podstanari, kirija sa dazbinama je moja cela plata. Ja siroce, njegovi 100 km daleko. I nije problem sto sam sama sa detetom dok on lomi kicmu u trecoj smeni ne bili zaradio malo vise. Problem je sto to malo vise jedva razvucemo na mesec dana sa pelenama i ostalim potrebstinama. Bogu hvala pa dojim, za dohranu bi imali jedino da mi ne jedemo. I molimo boga da nam ne crkne ne daj boze ves masina il da nas zaboli zub jer para za to nema. Digli smo kredit da kupimo POLOVNO najosnovnije kao sto su krevetic, kolica itd. I nije problem da se ja sutra vratim na posao, problem je sto u vrticu nema mesta za moje dete. Problem je sto nemam para za privatne vrtice. Pitanja su se nizala ranije: kad planiram da radjam, sta cekam, jel se plasim porodjaja? Ne dragi ljudi, porodjaj je hod po oblacima, kao i grcevi i ne spavanja. Ova strepnja od toga sta cemo ako ja ostanem bez posla zato sto nisam uspela da dete upisem u jasle to je prava golgota, o tome sto mi je plata prepolovljena od kad sam.na porodiljskom da ne pocinjem. Kad samo pomislim da sam mastala da imam troje dece. Sta da vam kazem? Suprug i ja planiramo da odemo ovih dana do Australijske ambasade i da kopamo nogama i rukama da se tornjamo odavde jer ovde za postene radne ljude zivota nema.
Sta reci…posle prvog deteta poslodavac je preregistrovao firmu da bi mi dao otkaz. Posle drugog deteta dobila sam otkaz kada sam se vratila sa porodiljskog zato sto nemam dovoljno efektivnog rada. Ja zaista mislim da buducnost i karijeru u Srbiji mogu imati sano nazalost jalovi parovi. Ovo je strasno. Ja sa svojih 37 vise ne planiram da radjam ali zasigurno ne mislim ni da abortiram zarad posla.