Од момента када се беба роди потребно је са њом свакодневно и пуно разговарати, без обзира што вам она првих неколико месеци неће узвраћати. Своје прве гласове беба почиње да обликује и изговара на почетку трећег месеца живота. Међутим, то не значи да вас дете не слуша. Напротив, оно пажљиво упија сваку вашу реч и постепено почиње да учи. На жалост, у неким случајевима јављају се говорни поремећаји код деце, попут муцања или брзања у говору.
Правилан развој бебиног говора
За добра развој говора детета неопходно је да родитељи од самог почетка са њим комуницирају правилно. А шта се подразумева под правилним говором? Правилан говор подразумева гласно, добро наглашено, јасно и разговетно изговарање речи. Ваш говор док се обраћате беби треба да има свој тоналитет, ритам, хармоничност, естетичност. Дакле, речи требају да буду јасне и разумљиве. Такав начин говора омогућава вашем саговорнику да добро чује и разуме шта изговарате, што је нарочито важно ако је тај ваш саговорник – ваша беба. У супротном, код бебе се може јавити поремећај говора, односно нека говорна мана. Најчешће говорне мане код деце су тепање, муцање и брзање у говору.
Тепање (Дислалија) код деце
Дислалија је говорна мана која се огледа у томе да дете не може да ствар аи исправно изговара извесне гласове, већ их замењује другим гласовима. На пример: либа = риба; ојовка = оловка; војим = волим, тлажим = тражим итд.).
Најчешћи узроци ове мане су огранска обољења, функционални поремећаји и погрешно васпитање детета. Ова сметња у говорном развоју детета може се сматрати нормалном појавом до четврте године живота, и то је тзв. физиолошко тепање. Међутим, ако се тепање настави и касније, онда је већ реч о патолошком стању које захтева испитивање и подвргавање детета одређеном третману за превазилажење ове мане.
У току психофизичког развоја већина малишана пролази кроз фазу тепања. Трајање ове фазе је различито код сваког детета. Престанак тепања настаје спонтано. Међутим, понекад фаза тепања може да траје предуго, захваљујући неправилном опхођењу одраслих, пре свега родитеља, према оваквом говору детета. Наиме, родитељима и околини често дететово тепање звучи симпатично, па почињу и сами да га употребљавају током комуникације са дететом.
То је озбиљна и велика грешка. Важан задатак родитеља јесте да своје дете науче правилном и лепом говору, а не да га опонашају и подржавају у његовом тепању.
Муцање (дизартрија) код деце
Дизартрија је доста чест поремећај говора код деце. Обично настаје између треће и пете године, у периоду најинтензивнијег развоја говора. Понекад може да се јави и у пубертету, а у врло ретким случајевима настаје касније.
Муцање је комплексан проблем и мишљења о разлозима његовог настајања нису јединствена. Нехотично грчење говорне мускулатуре, које се манифестује као муцање, може бити узроковано утицајем централног нервног система или психе. Велики број стручњака сматра да је муцање израз психо-неуротског стања детета. Настаје као резултат сметњи у емоционалном или социјалном прилагођавању, као последица доживљеног страха или душевне патње.
Најбезазленије је муцање које се јавља у четвртој години и обично је последица неусклађеног развоја психе и говора детета. Такво муцање родитељи не би требали да схвате као трагедију, јер оно обично спонтано нестаје за неколико месеци.
Препоручује се да родитељи изразе пуно стрпљења док им се дете муцајући обраћа. Стрпљивост у слушању детета које муца му итекако помаже. Погрешно је исправљати дете док говори, јер на тај начин родитељи нехотице продужавају муцање детета. Знатно је боље прихватити његов говор као нешто уобичајено. Ако од тога родитељи праве велики проблем, дете ће постати збуњено и обесхрабрено, па муцање онда обично постаје још чешће и јаче.
Брзање у говору код деце
Реч је о говорној неурози која означава пребрз и неразумљив говор кда долази до испуштања или премештања гласова. Неке речи остају незавршене, а неке су пак непотпуно започете, па говор постаје нејасан. Сматра се да у основи овог говорног поремећаја постоји несклад између брзине размишљања и моторних способности говорних органа детета. Другим речима, мисаони пут не прати говор.
Немост (алалија) код деце
Алалија спада међу најтеже поремећаје говора. Она означава немогућност усменог споразумевања са околином због изостанка говора (немост). Узроци њеног настанка су најчешће тешке аномалије или оштећења у систему говорних органа детета. Настаје после треће године, уз нормалан слух и просечну интелигенцију.
Лечење говорних мана код деце
Лечење свих говорних мана код деце спроводи се под контролом лекара специјалиста оториноларинголога, неуролога, логопеда, психолога и педагога. Овај тим стручњака одрећује тип говорних вежби и прати њихово спровођење и ефикасност. За успешност у лечењу веома је важна добра сарадња између родитеља и терапеута и потребно је велико стрпљење како детета, тако и родитеља.