Od momenta kada se beba rodi potrebno je sa njom svakodnevno i puno razgovarati, bez obzira što vam ona prvih nekoliko meseci neće uzvraćati. Svoje prve glasove beba počinje da oblikuje i izgovara na početku trećeg meseca života. Međutim, to ne znači da vas dete ne sluša. Naprotiv, ono pažljivo upija svaku vašu reč i postepeno počinje da uči. Na žalost, u nekim slučajevima javljaju se govorni poremećaji kod dece, poput mucanja ili brzanja u govoru.
Pravilan razvoj bebinog govora
Za dobra razvoj govora deteta neophodno je da roditelji od samog početka sa njim komuniciraju pravilno. A šta se podrazumeva pod pravilnim govorom? Pravilan govor podrazumeva glasno, dobro naglašeno, jasno i razgovetno izgovaranje reči. Vaš govor dok se obraćate bebi treba da ima svoj tonalitet, ritam, harmoničnost, estetičnost. Dakle, reči trebaju da budu jasne i razumljive. Takav način govora omogućava vašem sagovorniku da dobro čuje i razume šta izgovarate, što je naročito važno ako je taj vaš sagovornik – vaša beba. U suprotnom, kod bebe se može javiti poremećaj govora, odnosno neka govorna mana. Najčešće govorne mane kod dece su tepanje, mucanje i brzanje u govoru.
Tepanje (Dislalija) kod dece
Dislalija je govorna mana koja se ogleda u tome da dete ne može da stvar ai ispravno izgovara izvesne glasove, već ih zamenjuje drugim glasovima. Na primer: liba = riba; ojovka = olovka; vojim = volim, tlažim = tražim itd.).
Najčešći uzroci ove mane su ogranska oboljenja, funkcionalni poremećaji i pogrešno vaspitanje deteta. Ova smetnja u govornom razvoju deteta može se smatrati normalnom pojavom do četvrte godine života, i to je tzv. fiziološko tepanje. Međutim, ako se tepanje nastavi i kasnije, onda je već reč o patološkom stanju koje zahteva ispitivanje i podvrgavanje deteta određenom tretmanu za prevazilaženje ove mane.
U toku psihofizičkog razvoja većina mališana prolazi kroz fazu tepanja. Trajanje ove faze je različito kod svakog deteta. Prestanak tepanja nastaje spontano. Međutim, ponekad faza tepanja može da traje predugo, zahvaljujući nepravilnom ophođenju odraslih, pre svega roditelja, prema ovakvom govoru deteta. Naime, roditeljima i okolini često detetovo tepanje zvuči simpatično, pa počinju i sami da ga upotrebljavaju tokom komunikacije sa detetom.
To je ozbiljna i velika greška. Važan zadatak roditelja jeste da svoje dete nauče pravilnom i lepom govoru, a ne da ga oponašaju i podržavaju u njegovom tepanju.
Mucanje (dizartrija) kod dece
Dizartrija je dosta čest poremećaj govora kod dece. Obično nastaje između treće i pete godine, u periodu najintenzivnijeg razvoja govora. Ponekad može da se javi i u pubertetu, a u vrlo retkim slučajevima nastaje kasnije.
Mucanje je kompleksan problem i mišljenja o razlozima njegovog nastajanja nisu jedinstvena. Nehotično grčenje govorne muskulature, koje se manifestuje kao mucanje, može biti uzrokovano uticajem centralnog nervnog sistema ili psihe. Veliki broj stručnjaka smatra da je mucanje izraz psiho-neurotskog stanja deteta. Nastaje kao rezultat smetnji u emocionalnom ili socijalnom prilagođavanju, kao posledica doživljenog straha ili duševne patnje.
Najbezazlenije je mucanje koje se javlja u četvrtoj godini i obično je posledica neusklađenog razvoja psihe i govora deteta. Takvo mucanje roditelji ne bi trebali da shvate kao tragediju, jer ono obično spontano nestaje za nekoliko meseci.
Preporučuje se da roditelji izraze puno strpljenja dok im se dete mucajući obraća. Strpljivost u slušanju deteta koje muca mu itekako pomaže. Pogrešno je ispravljati dete dok govori, jer na taj način roditelji nehotice produžavaju mucanje deteta. Znatno je bolje prihvatiti njegov govor kao nešto uobičajeno. Ako od toga roditelji prave veliki problem, dete će postati zbunjeno i obeshrabreno, pa mucanje onda obično postaje još češće i jače.
Brzanje u govoru kod dece
Reč je o govornoj neurozi koja označava prebrz i nerazumljiv govor kda dolazi do ispuštanja ili premeštanja glasova. Neke reči ostaju nezavršene, a neke su pak nepotpuno započete, pa govor postaje nejasan. Smatra se da u osnovi ovog govornog poremećaja postoji nesklad između brzine razmišljanja i motornih sposobnosti govornih organa deteta. Drugim rečima, misaoni put ne prati govor.
Nemost (alalija) kod dece
Alalija spada među najteže poremećaje govora. Ona označava nemogućnost usmenog sporazumevanja sa okolinom zbog izostanka govora (nemost). Uzroci njenog nastanka su najčešće teške anomalije ili oštećenja u sistemu govornih organa deteta. Nastaje posle treće godine, uz normalan sluh i prosečnu inteligenciju.
Lečenje govornih mana kod dece
Lečenje svih govornih mana kod dece sprovodi se pod kontrolom lekara specijalista otorinolaringologa, neurologa, logopeda, psihologa i pedagoga. Ovaj tim stručnjaka odrećuje tip govornih vežbi i prati njihovo sprovođenje i efikasnost. Za uspešnost u lečenju veoma je važna dobra saradnja između roditelja i terapeuta i potrebno je veliko strpljenje kako deteta, tako i roditelja.