Školska 2020/2021. biće sasvim sigurno drugačija od svih prethodnih. Čeka nas nastavak izazova nastave u doba korone jer, kako procenjuju epidemiolozi, ovaj virus šalje nam jasnu poruku da namerava da ostane s nama još neko vreme.
S tim u vezi, Ministarstvo sprema nove modele nastave o kojima još vrlo stidljivo govore jer, kako kažu, sistem mora biti agilan, a šta ćemo raditi u septembru, znaćemo tek u avgustu.
Ono što ostaje kao sigurno jeste da svet ne može da stane, pa tako ni obrazovanje. Reforme koje su započete u obrazovnom sistemu nastavljaju se i u ovoj školskoj godini i sada će obuhvatiti treći i sedmi razred osnovnih škola.
Deca u osnovnim školama će i dalje, kao obavezan izborni predmet učiti građansko vaspitanje, a upravo na tu temu razgovaramo sa Jelenom Dimitrijević, pedagogom iz Beograda. Tokom 20 godina rada u prosveti, radila je u nekoliko škola širom Srbije. Od 2013. do 2019. vodila je Centar Inventiva (koji svojim projektima obezbeđuje razvojno-podsticajne programe za decu i mlade), sa kojim i danas sarađuje.
Jelena Dimitrijević deo je i tima koji je učestvovao u uspostavljanju predmeta Građansko vaspitanje, ali i koautor svih radnih svezaka za ovaj predmet od prvog do četvrtog razreda, čiji je izdavač Kreativni centar.
Najnovija u nizu, radna sveska za treći razred, usklađena je sa novim nastavnim planom i programom i predstavlja nastavak radnih svezaka za prvi i drugi razred iste autorke, sa vršnjačkim likovima koji su učenicima već poznati. Sadržaji se nadovezuju na ono ostvareno u drugom razredu, te se na to, po modelu spirale, nadograđuju programom preporučeni sadržaji: različitost, posledice neprihvatanja razlika, rodna ravnopravnost, osetljive društvene grupe, stereotipi i predrasude, diskriminacija, solidarnost i dr. Predviđene su raznolike aktivnosti i akcije kroz čije izvođenje će učenici moći da prepoznaju efekte zajedničkog rada, ali i potrebe drugih koji žive u njihovoj sredini i da osete zadovoljstvo u pružanju pomoći. Postoji mogućnost tematskog planiranja kroz povezivanje s nastavom srpskog jezika i prirode i društva.
Kada se radi o građanskom vaspitanju, u stručnoj javnosti provejava stav da je ovaj predmet vrlo značajan, ali da je njegova realizacija često na nedovoljno visokom nivou i da mu se ne posvećuje pažnja koju zaslužuje. Kakav je vaš stav i zašto je građansko vaspitanje važno?
Predmet građansko vaspitanje i nastava su od početka koncipirani tako da polaze od iskustava i realnog života učenika/učenica određenog uzrasta. Teme kao što su svest o sebi, svest o drugima, odrastanje, osobine, ponašanja, komunikacija, vrednosti, bezbednost… itd. su deo svakodnevice svih učenika. Nema “učenja novog gradiva” već na svakom času analiziramo sopstveno iskustvo vezano za neku temu ili problem i kroz razmenu i aktivnosti rukovođene od strane veštog nastavnika na kraju procesa otkrivamo da se neke stvari o kojima smo govorili mogu zvati npr. dečja prava ili solidarnost ili planiranje zajedničke akcije… I tako u stvari dolazimo do onog što je propisano programom. Građansko vaspitanje u najvećoj meri uvažava ono što su interesovanja, potencijal, motivacija svakog učenika/učenice, i kroz lakoću i igrovnost dopušta razmatranje sadržaja koji su važni za odrastanje, razvoj i život.
Pravila “tradicionalne nastave” su apsolutno passé na ovim časovima, a to znači da treba da imate nastavnike koji su u stanju da osmisle svoje časove GV. I to je veoma zahtevno. Tako koncipirano građansko vaspitanje je podrazumevalo višednevnu ozbiljnu pripremu nastavnika za realizaciju ove nastave, što je i bilo podržavano od strane Ministarstva prosvete prvih godina kada je predmet uveden u škole. Na tim obukama nastavnici su iskustveno prolazili sve sadržaje i metode rada koje će kasnije koristiti na časovima građanskog, tako da su uvidi koje su stekli o efektima ovog rada i suštinsko razumevanje šta je važno i efikasno u podsticanju razvoja dece ili učenika, bili zaista vredno stručno iskustvo za sve.
U jednom trenutku dozvoljeno je da nastavu građanskog drže nastavnici razredne nastave bez obaveze da su pohađali odgovarajući seminar pripreme. Mnogi ljudi se nisu snašli i neminovno je da kvalitet opadne, da se često časovi građanskog vaspitanja koriste za neke druge školske aktivnosti, da se suštinski ne radi onako kako treba. Zato su Radne sveske jedan način da se pomogne i nastavnicima da koncipiraju svoje časove.
Ovih dana su nastavnici građanskog vaspitanja i veronauke izrazili nezadovoljstvo novim Stručnim uputstvom za formiranje odeljenja koje je predviđalo da se broj đaka na časovima ova dva predmeta povećava na 30. Uputstvo je u međuvremenu korigovano, ali nas zanima i šta vi mislite, koji je taj optimalan broj đaka u učionici za održavanje kvalitetne nastave građanskog i koji su još preduslovi za dobru nastavu?
Radionice koje su predložene su predviđene za grupe od 15 do 20 učenika i to je optimalno u uslovima u kojima naše škole i nastavnici rade. Mislim da su i propisi nalagali nešto tako (bar dok sam ja radila u školama). Šta je razlog da se sada to menja – ne znam. Ali, sve dok su škole zakucane u propisima: jedan nastavnik = jedan čas = jedno odeljenje = jedna učionica… i dalje smo u okvirima koji su ustanovljeni u 17. veku, a koji prilično sputavaju neke novine…
U narednoj školskoj godini biće izmenjen nastavni program za treći razred, uključujući i građansko vaspitanje. Šta se menja u ovom predmetu i da li će promene doprineti kvalitetu nastave?
Treći razred od sledeće školske godine će biti bitno drugačiji u odnosu na dosadašnji. Dosadašnji treći razred je bio fokusiran na moralni razvoj dece tog uzrasta, a novi program prepoznaje neke druge teme koje su bitne i aktuelne, npr. lokalna zajednica, solidarnost, građanski aktivizam… Lično mislim da se razvoju moralnosti mora dati više prostora u nekom trenutku, ali to ne zavisi od mene.
Autor ste radnih svezaka za sva četiri razreda, za građansko vaspitanje. Šta je bio vaš cilj kad ste pripremali udžbenike i kako su oni koncipirani?
Koncept Radnih svezaka koji sam razradila počiva na nekoliko nosećih ideja:
- Likovi u Radnoj svesci su vršnjaci „učenika–vlasnika“ Radne sveske, oni su društvo iz „istog odeljenja“, dele ista ili slična interesovanja, pitanja, iskustva i sl. i rastu i menjaju se sa učenikom od prvog do četvrtog razreda;
- U pitanju je četvoro dece koja po svom „dizajnu“ treba da obuhvate realnu decu iz bilo kog odeljenja u bilo kojoj školi u Srbiji;
- Likovi su u stalnoj komunikaciji sa čitaocem, ali ostavljaju prostora da čitalac zapiše svoj zaključak, utisak, otkriveni podatak ili stav – što je suština radne sveske kao školskog „alata“;
- Sve je vrlo svedeno, bez puno teksta ali sa puno pitanja i ne na mnogo strana.
Cilj mi je bio da Radna sveska bude nešto poput dnevnika odrastanja i razvoja za svakog pojedinog učenika.
Neke od programom predviđenih oblasti su i, recimo, demokratsko društvo, ljudska prava, građanski aktivizam. Da li je zaista moguće ove pojmove približiti deci mlađeg školskog uzrasta, a da ih oni dobro razumeju i na koji način?
Moguće je, naravno, radi se o pravilnom odmeravanju i povezivanju sadržaja svakog časa sa iskustvom dece i veštom vođenju procesa od strane nastavnika. Nije neophodno da učenici na časovima GV znaju da imenuju da se tu radi o npr. ljudskim pravima ili građanskom aktivizmu ili nečemu trećem što program postavlja. Evo primera: ako smo na času saslušali sve predloge o tome kako da se reši npr. pitanje dekorisanja učionice za dan Planete Zemlje, i uz argumentovanu razmenu do kraja časa izabrali jedan predlog i podelili šta će ko raditi, a da svako da svoj doprinos i oseti se potrebnim, uspešnim i uvaženim – onda smo kroz sve to radili na demokratskim procedurama, na dogovaranju i komunikaciji, na argumentovanju, na prihvatanju razlika i sl. To traži prilično vešte i inventivne nastavnike, treba sve to osmisliti i uraditi. Zato svaka čast onima koji zaista rade građansko i uspešni su u tome.
Konačno, kada sa predmetom građansko vaspitanje završe, šta bi deca trebalo da znaju i razumeju, a što možda ne bi znali da nije ovog predmeta?
Ja bih volela da na časovima GV učenici postepeno postaju grupa koja ima iza sebe rezultate zajedničkog rada i da su ponosni na to, da se svako u toj grupi oseća prihvaćeno i lepo, da budu empatični u odnosu na sve druge i solidarni i da se druže i podržavaju jedni druge do kraja osnovne škole… i prenose tu dobru energiju, s razumevanjem, i na druge ljude oko sebe tokom odrastanja. To će činiti srećnim i njih i njihove nastavnike. To se može postići i na drugim školskim predmetima, ali nije dovoljno. Građansko treba da „osigura“ da nam deca rastu u takve ljude, kojih nema dovoljno u svetu u kakvom živimo.