Cуперлатив је други степен поређења у српском језику. Гради се додавањем перфекса НАЈ на компаратив (први степен поређења). Битно је напоменути да се суперлативи пишу као једна реч:
НАЈЛЕПШИ,
НАЈПАМЕТНИЈИ,
НАЈБРЖИ,
НАЈБОЉИ.
Код грађења суперлатива придева који почињу са Ј, суперлатив се пише са оба слова Ј;
НАЈЈАЧИ,
НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ
НАЈЈАСНИЈИ.
Неки придеви се не могу компарирати, те самим тим немају ни суперлатив. То су сви придеви осим описних и једног дела градивних (како ћете, рецимо, компарирати вунени?), али овде спадају и позајмљенице, нпр: ФЕР, КУЛ итд. и неки придеви који већ значе највиши степен поређења, нпр: ОПТИМАЛАН (ова реч већ значи НАЈБОЉИ) и МИНИМАЛАН (ова реч већ значи НАЈМАЊИ).
Стога је неправилно користити облике „најоптималнији”, „најминималнији”, како често имамо прилику да чујемо или прочитамо у медијима.
Да додамо: у српском језику постоји и неколико придева код којих се компаратив и суперлатив не граде по правилима за компарацију, па за њих кажемо да имају неправилну компарацију. У те придеве спадају:
добар – бољи – најбољи
зао – гори – најгори
велики – већи – највећи
мали – мањи – најмањи