Odmah na početku da razjasnimo neke stvari. Da, deca su naša najveća ljubav i zbog njih “skidamo zvezede sa neba i krotimo zvezdano jato” i sve što budem pisala ovde, bih pre par godina smatrala totalnom jeresi, jer religija deceobožavanja je naravno bila i moj izbor pod navalom ogromne količine oksitocina, prolaktina i onog što se zove PRVENČE.
Međutim, dva deteta kasnije, hiljade kilometara istanjenih živaca, odsustva bilo kakve bebisiting pomoći i naravno ličnog osujećenog kapaciteta za prihvatanje bilo kakvog površnog baljezganja, odlučila sam da u ime isto takvih mama, a pouzdano znam da ih ima, kažem istinu.
Ja LAŽEM svoju decu. I to često.
Kada me uhvate da jedem neke fine i skupe čokolade, ja im kažem da su sa biberom ili ljutom paprikom i obavezno ih ponudim. Takođe, kada me pitaju zašto ne pozovemo nekog drugara iz vrtića kući, a ja NE podnosim njegove roditelje, a često i samo dete, ja im kažem da njegovi roditelji puno rade i nemaju vremena. A pošto deca osećaju da to baš nije istina već da vi ne mirišete tu porodicu, onda vi u stvari njima govorite kako su ljudi koji vam se ne sviđaju jako vredni!?
Takođe ih lažem oko važnih stvari. Na primer, nemam srca da im obelodanim, naravno kada me već pitaju, da će i oni jednog dana umreti. Već im govorim da samo mnooogooo stari i bolesni ljudi umiru. I tako se sad oni plaše starih ljudi!
Kada su me pitali da li su oni izašli na pupak, pustila sam im jutjub video sa pravim porođajem i rekla da su oni izašli na kosicu!? Naravno da im se ta ideja nije dopala i da su u glas vikali NIIIISMOO!
Ono što takođe niko neće da prizna jeste da svoju decu često NE SLUŠA.
Uglavnom to izgleda ovako:
“Mama, mogu nešto da ti kažem? Naravno sine. Mama, jel znaš da u Minekraftu možeš da zzzzzzzzzzzzzzzzz … zzzzzzzzzzzzzzzz … zzzzzzzzzzzzzzzzzzz … zzzzzzzzzzzzzzzzz … zzzzzzzzzzzzzzz … zzzzzzzzzzzzzzzz… i ja bih to da mi kupiš.”
Ili, “… a onda je on rekao zzzzzzzzzzzzzz, a vaspitačica je onda rekla zzzzzzzzzzzzzzzzzzz, a ja sam onda uradio zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz,” a sve to vreme dok se vozimo u autu i ja pokušavam da nas ne ubijem, odgovaram sa AHA, AHA, stvarno?
Takođe, deca su DOSADNA.
Ponekad kada me pitaju da se igramo vozova, slagalice ili kockice, ja izmislim da imam puno posla u kuhinji i odem da pravim sebi neke kolače, koje sam kao namenila njima. Ili ako sam mnogo umorna sednem za komp da skrolujem po fejsu dok im govorim da imam neka vrlo važna posla da završim.
Kada svi porodično igramo “Čoveče ne ljuti se”, ja pokušavam da ne odigram svaki potez umesto njih. Jer ako mališa od tri godine, dobije tri šestice zaredom, ostaćemo sedam meseci za stolom. “EDANN; DAA; TIIII; PET; DECET! AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA jedan, dva, osamnaest u kućici si!!! Kompulsivno – opsesivni deo mozga mi se grči u fetus položaju, dok pokušavam da budem strpljiva i da ga naučim da broji u istoj vremenskoj zoni!
Ili, dok se igramo žmurke i on ne može da izdrži ni dve sekunde sakriven na sred sobe!? već viče “TU CAM”. I onda kad se mi sakrijemo i ne nađe nas odmah tu pored, počinje da plače i da viče “NIJE FEJJJ”.
Ili kad uđu u fazu “A ZAŠTO?”
“Zašto je trava zelena? Zato što u sebi ima hlorofil. A zašto? Zato što sunce pravi hlorofil u biljkama. A zašto? Zato što je to prirodni proces. A zašto? Zato što je svet tako napravljen. A zašto? hmmmm pa ne znam, nemam odgovor na to pitanje. A zašto? Zato što nisam dobro učila u školi. A zašto? Zato što sam bila nemirno dete. A zašto? Zato što me roditelji nisu dobro vaspitali. A zašto? Zato što su me slučajno dobili. A zašto? Zato što su i njih njihovi roditelji dobili slučajno. A zašto? Zato što je ceo svet jedno zbunjujuće mesto. A zašto? Zato što niko nije smislio ništa pametnije. A zašto? (Kreću mi suze i tražim daljinski da mu upalim Sunđer Boba jer ovo ispitivanje može da potraje do nove razvojne faze, znači jedno tri meseca!!!)
Deca se takođe često ponašaju kao male…
“Imam jednu tajnu ali neću da ti kažem. (njanjanjanjanja) Reći ću samo tati, jer njega više volim. (njanjanjanjanja)”
Ili ono kad im bata pokida igračku pa traže da i vi pokidate njemu da bi bilo fer!? Ili kad mu ne date da crta po zidu a on uzme kilogram Nutele pa izmaže zid ispod kreveta. Ili kad se naljuti na brata pa mu tajno maže slinac na jastuk!
Ili kada ste u prodavnici a on vam preti da će početi da se dere ako mu ne kupite lizalicu, a kada ga vodite u poštu da bi vas pustili preko reda i malo ga štipnete da krene da se dere, kao što ste se dogovorili, on NEĆE!
I dok razmišljate o tome kako vam je ovo skroz poznato ili kako se to vama nikad ne dešava jer ste pročitali sve knjige o tome kako da budete divan roditelj i vaš karakter je bolji nego moj, samo razmislite šta vam sad rade deca dok su tako tiha u sobi. Plezzz 🙂
Izvor: icbmother.com
Autor: Kata Granata