Да су у нашем образовном систему реформе неопходне, познато је чак и онима који су најокорелији противници било каквих промена. Група стручњака у образовању коју чине доктори наука, универзитетски професори, наставници, истраживач, окупила се управо са идејом да понуди сет препорука како би се унапредио квалитет и осигурало функционисање целокупног образовног система.
„Након трагедија које су се десиле 3. и 4. маја 2023. године у Београду, Малом Орашју и Дубони осетили смо додатну одговорност и обавезу нешто да урадимо – пре свега да поставимо основе за боље, квалитетније и хуманије образовање у нашој земљи. Та идеја је окупила, волонтерски и неформално, један број образовних стручњака из праксе, истраживачких институција и високог образовања. Удружили смо своје искуство и знање како бисмо понудили стручној и широј јавности предлоге у ком смеру би требало мењати и развијати образовање, сагледавајући наш контекст и праксу, али и уважавајући резултате савремених истраживања и захтеве будућности. Првих 19 потписника ове иницијативе су на различите начине учествовали у изради докумената и сајта.“ – наводи се на порталу ове групе obrazovnepolitike.obrazovanjeisport.org.
У документу „Како до квалитетног образовања и васпитања за нашу децу?“ који потписује група стручњака стоји да наша деца не стичу корисна и применљива знања и не развијају критичко мишљење, а школу сматрају застарелом, досадном и бескорисном.
У њему је указано да праведност у образовању опада, те да је ситуација лоша и у погледу ненасилног разрешавања конфликата, прихватања ученика са тешкоћама у развоју, разумног и сврсисходног коришћења интернета, еколошке свести, здраве исхране и уздржавања од дувана, алкохола и психоактивних супстанци.
Међу препорукама за унапређење система образовања стручњаци, између осталог, предлажу да се суштински промени начин на који се изводи настава.
Напомињу да све ученике превасходно треба мисаоно ангажовати, бирати и користити наставне садржаје на смислене начине тако да их ученици разумеју и примењују, повезивати оно што се учи са реалним животом, стављати ђаке у наставне ситуације у којима исказују мишљење и доносе одлуке, као и предузимати активности које код деце развијају емпатију и подижу осећање укључености, уважености и добрих односа.
Стручњаци сматрају да треба развити разноврсне подскупове стандарда компетенција за наставнике (на пример „наставник-почетник“, „наставник-ментор“), као основ за вредновање и пружање подршке за унапређивање њиховог рада, за професионално напредовање и за раст зарада.
Процедуре за запошљавање наставника треба да буду транспарентне и праведне, без дискриминације нових наставника и оних са уговором на одређено време у односу на технолошке вишкове.
Потребно је значајно подићи зараду наставника везивањем почетне плате коефицијентом за просечну или минималну зараду у Републици, као у увећати максималну могућу зараду у односу на почетну са садашњих 16 на 50 одсто, при чему раст зарада треба више да зависи од радног учинка, професионалног звања и обавеза у школи него од радног стажа.
Међу предложеним мерама је и смањење обима педагошке и друге документације и оптерећења наставника, стручних сарадника и директора административним пословима.
Стандарде постигнућа треба ревидирати, као и програме наставе и учења и уџбенике тако да се значајно смањи обим и детаљност исхода и наставних садржаја, пише у документу.
Његови аутори се залажу и за знатно веће издвајање за образовање из буџета, са садашња 3,3 одсто БДП-а на четири до шест одсто БДП-а, затим за повећање броја стручних сарадника и просветних саветника, а смањење број ученика по одељењу на 25.
Препоручено је да се законски дефинише да руководећи кадрови у свим установама које се баве образовањем и васпитањем морају да имају адекватне компетенције, адекватно формално образовање и дугогодишње успешно радно искуство у образовању, без могућности за произвољна тумачења и злоупотребу ових критеријума.
Као резултат скоро годину дана рада групе, уобличена су три документа који се разликују у обиму:
– Документ са 30 кључних тачака за унапређивање постојећег стања у образовању (3 стране), можете погледати овде.
– Сажетак препорука за унапређивање постојећег стања у образовању (15 страна), можете погледати овде.
– Интегралну верзију документа са анализом проблема, детаљно разрађеним предлозима, додатним препорукама, појашњењима и референцама (94 стране) можете погледати овде
.
– Списак стручњака у образовању и других појединаца који подржавају иницијативу можете погледати овде.
Извор: Зелена учионица / Данас
Navesti na brzo i kvalitetno razmišljanje kroz igre Jadžent i Bumdžent koje su nastale kod nas a u ekipama igraju zajedno muškarci i žene i samo dobrom saradnjom njihova ekipa postiže dobar rezultat. učesnici to nose u životu jer su naučili da saradjujući sa suprotnim polom može da se postiže bolji rezult.
zar to jos uvek postoji?
Глупости,па није школа забавиште,у школи се уче озбиљни предмети,а ви би да их вратите у забавиште,шта има наставник да развија њихове мисаоне способности ,па није наставник психолог,јел треба и пластелин да им дамо да се играју.Па када дођу на факултет онда морају све испочетка и математику,и физику и хемију.Достс више са тим глупим предлозима,школа је школа а не забавиште.Ако ме њима школа досадна то само значи да нису за ту школу и ту струку,и мени би било досадно да хеклам кад нисам за хеклање
čim je ovoliko psihologa, a nijednog operativca da vidimo , onda očito treba da se svi terapijski opskrbimo i prepustimo deci da nas vode …videli bi gde je mesto svim ovim stručnjacima sa spiska. Toliko ima takvih moćnih vaspitača i učitelja a svi su na marginama …ovu propast treba zaustaviti i vratiti na standarde razvoja od rodjenja pa dalje…niti su programi, niti su metode , niti je “ mašinerija“ koja izmišlja ili udomljava razne Projekte, primerena i primenljiva na isti način kod sve dece , da ne pričam da ni ovo podneblje kome naš sklop mentalni pripada nije za mango nego za rumeniku jabuku! Vratimo Srbiju Srbiji, vratimo se tradiciji i lepom vremenu “ kosa , uspravna, debela, tanka….“ itd itd
E svaka Vam čast. Delim Vaš stav.
Čoveče, ti ne možeš da shvatiš tekst ovog novinskog članka jer kod tebe nije razvijen misaoni proces! Da su te nastavnici učili kako se razvija misaoni proces, verovatno se ne bi zaglavio u 19-om veku. Takvih kao ti 80%Srbije, zato ovako „brzo“ napredujemo. Sedi dole, 1!
Шта ћемо са наставницима и професорима који нису „стручни“? Има људи који су се у овој професији пронашли, воле децу и свој посао а сваког септембра стрепе за уговор. Нек се залажу и то питање да се реши. Нек се полаже пред комисијом, предмети типа за наставника математике, тест, пракса, педагогија, психологија… и нек дају људима за стално. Овако бедна плата, несигурност, па нормално да ће добри кадрови наћи нешто боље па нек вам децу после уче да сега мега факултетима а не са Београдским Универзитетом.
Reforma obrazovanja traje nekoliko godina.Tresla se gora rodio se mis
Naša deca su opterećena programom koji planira usvajanje mnogo novih sadržaja za kratko vreme. Prirodno, to je nemoguće i onda dovodi do niza poteškoća. Tema je široka, ali ukratko, najbolje bi bilo obrađivati samo ključne sadržaje koje bi deca razmatrala na više različitih načina. Znači, smanjiti značajno broj časova obrade novih sadržaja, a povećati broj ponavljanja i utvrđivanja uz dobru međupredmetnu i tematsku korelaciju. Na ovaj način bi deca dobila mnogo benefita. Svako dete bi imalo priliku da se dokaže jer bi se negde pronašlo, veliki broj ponavljanja bi sigurno rezultirao i većim usvajanjem gradiva, samim tim dete bi imalo veći uspeh, što bi mu osim znanja dalo i veću motivaciju..Deca bi nam bila srećnija.
Nema konkretnih predloga za promenu. Grupa nastavnika na čelu samnom izradila je program konkretnih promena još 2012. Godine i ponudila institucijama vlasti da pokrenu javnu raspravu i da krenu u korenite sistemske promene. Medjutim vlast nema sluha niti ima želju da se uhvati u veoma obiman i težak posao., A sujeta im ne dozvoljava da uključe druge pametnije iskusnije radnije i spretnije osobe. Od ovakve priče nema poboljšanja
Nema sluha jer joj ne trebaju gradjani koji umeju da misle, ovim drugim lako upravljaju.
Sto ljudi sto cudi!Svi bi da budu pametni?Od svakog uzeti delic za dobrobit nase dece!Slazem se sa tekstom,“ grupe strucnjaka“,ali primeniti ,krenuti ,da vidimo kako to funkc.pa menjati, sto nije ok ,u skladu ,sa vremenom. i tehnol..?Ne treba more studija, odobravanja ,prepucavanja, u beskon.dok deca placaju danak?
Pa, ovi na odredjeno imaju sve privilegije, prekonormni rad, jer su deo ove blamaže od vlasti…svašta…a najmanje rade u svakom kolektivu. Ceo život nastavnici na odredjeno vreme, a poltroni na neodredjeno!!
Поштоване колегинице и колеге, комплексна је форма образовања, а уједно и различита на сваком нивоу. Ја радим више од две деценије у средњој стручној школи и тврдим да је свака реформа која је била помпезно најављена била гора од претходне. Не свиђа ми се да се универзитетски професори баве гимназијама и средњим стручним школама, јер за тај ниво образовања немају довољно информација „из прве руке“ – из учионице. Дуално образовање је добар теоретски, а слаб практично остварив модел. Тежи се да се број средњих стручних школа по „новој агенди“ смањује, што је потпуни промашај – посматрано из више углова. Ову констатацију не износим зато што радим у једној средњој стручној школи, већ је износим због познавања чињенице да су средње стручне школе у периоду у ком ја радим, непресушни генератори нових доктора разнородних наука, али и плејаде практично оријентисаних инжењера у разним областима. Средње стручне школе не смеју да буду само индустријске школе које „разводе“ и запошљавају ученике занатских профила по фирмама са веома ниским степеном интелектуалног нивоа захтевности послова, већ морају да буду поред те улоге и „техничке гимназије“, јер су најквалитетније за образовање ученица и ученика у том пољу. Средње стручне школе, за разлику од класичних гимназија које немају адекватан наставни кадар који би деци предавао примењену информатику, роботику и сл… имају највећи степен учинка у образовању веома квалитетних стручњака, али се нажалост ова њихова улога овако лошим агендама смањује. Универзитетски професори више треба да се баве увођењем реда у овом нивоу образовања, јер се са оваквим системом девалвира највише високошколско образовање. Образовање није економска категорија, оно кошта много, али даје много више – ова агенда све гледа кроз новац, зато је безначајна.