Da su u našem obrazovnom sistemu reforme neophodne, poznato je čak i onima koji su najokoreliji protivnici bilo kakvih promena. Grupa stručnjaka u obrazovanju koju čine doktori nauka, univerzitetski profesori, nastavnici, istraživač, okupila se upravo sa idejom da ponudi set preporuka kako bi se unapredio kvalitet i osiguralo funkcionisanje celokupnog obrazovnog sistema.
„Nakon tragedija koje su se desile 3. i 4. maja 2023. godine u Beogradu, Malom Orašju i Duboni osetili smo dodatnu odgovornost i obavezu nešto da uradimo – pre svega da postavimo osnove za bolje, kvalitetnije i humanije obrazovanje u našoj zemlji. Ta ideja je okupila, volonterski i neformalno, jedan broj obrazovnih stručnjaka iz prakse, istraživačkih institucija i visokog obrazovanja. Udružili smo svoje iskustvo i znanje kako bismo ponudili stručnoj i široj javnosti predloge u kom smeru bi trebalo menjati i razvijati obrazovanje, sagledavajući naš kontekst i praksu, ali i uvažavajući rezultate savremenih istraživanja i zahteve budućnosti. Prvih 19 potpisnika ove inicijative su na različite načine učestvovali u izradi dokumenata i sajta.“ – navodi se na portalu ove grupe obrazovnepolitike.obrazovanjeisport.org.
U dokumentu „Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu?“ koji potpisuje grupa stručnjaka stoji da naša deca ne stiču korisna i primenljiva znanja i ne razvijaju kritičko mišljenje, a školu smatraju zastarelom, dosadnom i beskorisnom.
U njemu je ukazano da pravednost u obrazovanju opada, te da je situacija loša i u pogledu nenasilnog razrešavanja konflikata, prihvatanja učenika sa teškoćama u razvoju, razumnog i svrsishodnog korišćenja interneta, ekološke svesti, zdrave ishrane i uzdržavanja od duvana, alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Među preporukama za unapređenje sistema obrazovanja stručnjaci, između ostalog, predlažu da se suštinski promeni način na koji se izvodi nastava.
Napominju da sve učenike prevashodno treba misaono angažovati, birati i koristiti nastavne sadržaje na smislene načine tako da ih učenici razumeju i primenjuju, povezivati ono što se uči sa realnim životom, stavljati đake u nastavne situacije u kojima iskazuju mišljenje i donose odluke, kao i preduzimati aktivnosti koje kod dece razvijaju empatiju i podižu osećanje uključenosti, uvaženosti i dobrih odnosa.
Stručnjaci smatraju da treba razviti raznovrsne podskupove standarda kompetencija za nastavnike (na primer „nastavnik-početnik“, „nastavnik-mentor“), kao osnov za vrednovanje i pružanje podrške za unapređivanje njihovog rada, za profesionalno napredovanje i za rast zarada.
Procedure za zapošljavanje nastavnika treba da budu transparentne i pravedne, bez diskriminacije novih nastavnika i onih sa ugovorom na određeno vreme u odnosu na tehnološke viškove.
Potrebno je značajno podići zaradu nastavnika vezivanjem početne plate koeficijentom za prosečnu ili minimalnu zaradu u Republici, kao u uvećati maksimalnu moguću zaradu u odnosu na početnu sa sadašnjih 16 na 50 odsto, pri čemu rast zarada treba više da zavisi od radnog učinka, profesionalnog zvanja i obaveza u školi nego od radnog staža.
Među predloženim merama je i smanjenje obima pedagoške i druge dokumentacije i opterećenja nastavnika, stručnih saradnika i direktora administrativnim poslovima.
Standarde postignuća treba revidirati, kao i programe nastave i učenja i udžbenike tako da se značajno smanji obim i detaljnost ishoda i nastavnih sadržaja, piše u dokumentu.
Njegovi autori se zalažu i za znatno veće izdvajanje za obrazovanje iz budžeta, sa sadašnja 3,3 odsto BDP-a na četiri do šest odsto BDP-a, zatim za povećanje broja stručnih saradnika i prosvetnih savetnika, a smanjenje broj učenika po odeljenju na 25.
Preporučeno je da se zakonski definiše da rukovodeći kadrovi u svim ustanovama koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem moraju da imaju adekvatne kompetencije, adekvatno formalno obrazovanje i dugogodišnje uspešno radno iskustvo u obrazovanju, bez mogućnosti za proizvoljna tumačenja i zloupotrebu ovih kriterijuma.
Kao rezultat skoro godinu dana rada grupe, uobličena su tri dokumenta koji se razlikuju u obimu:
– Dokument sa 30 ključnih tačaka za unapređivanje postojećeg stanja u obrazovanju (3 strane), možete pogledati ovde.
– Sažetak preporuka za unapređivanje postojećeg stanja u obrazovanju (15 strana), možete pogledati ovde.
– Integralnu verziju dokumenta sa analizom problema, detaljno razrađenim predlozima, dodatnim preporukama, pojašnjenjima i referencama (94 strane) možete pogledati ovde
.
– Spisak stručnjaka u obrazovanju i drugih pojedinaca koji podržavaju inicijativu možete pogledati ovde.
Izvor: Zelena učionica / Danas
Navesti na brzo i kvalitetno razmišljanje kroz igre Jadžent i Bumdžent koje su nastale kod nas a u ekipama igraju zajedno muškarci i žene i samo dobrom saradnjom njihova ekipa postiže dobar rezultat. učesnici to nose u životu jer su naučili da saradjujući sa suprotnim polom može da se postiže bolji rezult.
zar to jos uvek postoji?
Gluposti,pa nije škola zabavište,u školi se uče ozbiljni predmeti,a vi bi da ih vratite u zabavište,šta ima nastavnik da razvija njihove misaone sposobnosti ,pa nije nastavnik psiholog,jel treba i plastelin da im damo da se igraju.Pa kada dođu na fakultet onda moraju sve ispočetka i matematiku,i fiziku i hemiju.Dosts više sa tim glupim predlozima,škola je škola a ne zabavište.Ako me njima škola dosadna to samo znači da nisu za tu školu i tu struku,i meni bi bilo dosadno da heklam kad nisam za heklanje
čim je ovoliko psihologa, a nijednog operativca da vidimo , onda očito treba da se svi terapijski opskrbimo i prepustimo deci da nas vode …videli bi gde je mesto svim ovim stručnjacima sa spiska. Toliko ima takvih moćnih vaspitača i učitelja a svi su na marginama …ovu propast treba zaustaviti i vratiti na standarde razvoja od rodjenja pa dalje…niti su programi, niti su metode , niti je “ mašinerija“ koja izmišlja ili udomljava razne Projekte, primerena i primenljiva na isti način kod sve dece , da ne pričam da ni ovo podneblje kome naš sklop mentalni pripada nije za mango nego za rumeniku jabuku! Vratimo Srbiju Srbiji, vratimo se tradiciji i lepom vremenu “ kosa , uspravna, debela, tanka….“ itd itd
E svaka Vam čast. Delim Vaš stav.
Čoveče, ti ne možeš da shvatiš tekst ovog novinskog članka jer kod tebe nije razvijen misaoni proces! Da su te nastavnici učili kako se razvija misaoni proces, verovatno se ne bi zaglavio u 19-om veku. Takvih kao ti 80%Srbije, zato ovako „brzo“ napredujemo. Sedi dole, 1!
Šta ćemo sa nastavnicima i profesorima koji nisu „stručni“? Ima ljudi koji su se u ovoj profesiji pronašli, vole decu i svoj posao a svakog septembra strepe za ugovor. Nek se zalažu i to pitanje da se reši. Nek se polaže pred komisijom, predmeti tipa za nastavnika matematike, test, praksa, pedagogija, psihologija… i nek daju ljudima za stalno. Ovako bedna plata, nesigurnost, pa normalno da će dobri kadrovi naći nešto bolje pa nek vam decu posle uče da sega mega fakultetima a ne sa Beogradskim Univerzitetom.
Reforma obrazovanja traje nekoliko godina.Tresla se gora rodio se mis
Naša deca su opterećena programom koji planira usvajanje mnogo novih sadržaja za kratko vreme. Prirodno, to je nemoguće i onda dovodi do niza poteškoća. Tema je široka, ali ukratko, najbolje bi bilo obrađivati samo ključne sadržaje koje bi deca razmatrala na više različitih načina. Znači, smanjiti značajno broj časova obrade novih sadržaja, a povećati broj ponavljanja i utvrđivanja uz dobru međupredmetnu i tematsku korelaciju. Na ovaj način bi deca dobila mnogo benefita. Svako dete bi imalo priliku da se dokaže jer bi se negde pronašlo, veliki broj ponavljanja bi sigurno rezultirao i većim usvajanjem gradiva, samim tim dete bi imalo veći uspeh, što bi mu osim znanja dalo i veću motivaciju..Deca bi nam bila srećnija.
Nema konkretnih predloga za promenu. Grupa nastavnika na čelu samnom izradila je program konkretnih promena još 2012. Godine i ponudila institucijama vlasti da pokrenu javnu raspravu i da krenu u korenite sistemske promene. Medjutim vlast nema sluha niti ima želju da se uhvati u veoma obiman i težak posao., A sujeta im ne dozvoljava da uključe druge pametnije iskusnije radnije i spretnije osobe. Od ovakve priče nema poboljšanja
Nema sluha jer joj ne trebaju gradjani koji umeju da misle, ovim drugim lako upravljaju.
Sto ljudi sto cudi!Svi bi da budu pametni?Od svakog uzeti delic za dobrobit nase dece!Slazem se sa tekstom,“ grupe strucnjaka“,ali primeniti ,krenuti ,da vidimo kako to funkc.pa menjati, sto nije ok ,u skladu ,sa vremenom. i tehnol..?Ne treba more studija, odobravanja ,prepucavanja, u beskon.dok deca placaju danak?
Pa, ovi na odredjeno imaju sve privilegije, prekonormni rad, jer su deo ove blamaže od vlasti…svašta…a najmanje rade u svakom kolektivu. Ceo život nastavnici na odredjeno vreme, a poltroni na neodredjeno!!
Poštovane koleginice i kolege, kompleksna je forma obrazovanja, a ujedno i različita na svakom nivou. Ja radim više od dve decenije u srednjoj stručnoj školi i tvrdim da je svaka reforma koja je bila pompezno najavljena bila gora od prethodne. Ne sviđa mi se da se univerzitetski profesori bave gimnazijama i srednjim stručnim školama, jer za taj nivo obrazovanja nemaju dovoljno informacija „iz prve ruke“ – iz učionice. Dualno obrazovanje je dobar teoretski, a slab praktično ostvariv model. Teži se da se broj srednjih stručnih škola po „novoj agendi“ smanjuje, što je potpuni promašaj – posmatrano iz više uglova. Ovu konstataciju ne iznosim zato što radim u jednoj srednjoj stručnoj školi, već je iznosim zbog poznavanja činjenice da su srednje stručne škole u periodu u kom ja radim, nepresušni generatori novih doktora raznorodnih nauka, ali i plejade praktično orijentisanih inženjera u raznim oblastima. Srednje stručne škole ne smeju da budu samo industrijske škole koje „razvode“ i zapošljavaju učenike zanatskih profila po firmama sa veoma niskim stepenom intelektualnog nivoa zahtevnosti poslova, već moraju da budu pored te uloge i „tehničke gimnazije“, jer su najkvalitetnije za obrazovanje učenica i učenika u tom polju. Srednje stručne škole, za razliku od klasičnih gimnazija koje nemaju adekvatan nastavni kadar koji bi deci predavao primenjenu informatiku, robotiku i sl… imaju najveći stepen učinka u obrazovanju veoma kvalitetnih stručnjaka, ali se nažalost ova njihova uloga ovako lošim agendama smanjuje. Univerzitetski profesori više treba da se bave uvođenjem reda u ovom nivou obrazovanja, jer se sa ovakvim sistemom devalvira najviše visokoškolsko obrazovanje. Obrazovanje nije ekonomska kategorija, ono košta mnogo, ali daje mnogo više – ova agenda sve gleda kroz novac, zato je beznačajna.