„Hajde, poljubi baku, nemoj da si takva“

Posted by Autor: Aleksandra Cvjetić 26. novembar 2021.

Sezona slava samo što nije, a ni novogodišnji praznici nisu daleko. To znači da ćemo videti neke ljude koje ne viđamo baš često i da ćemo pojesti više kolača i ruske salate nego u bilo kom drugom periodu godine.

Foto: Canva

Deca se tim danima raduju više nego odrasli. Za to, naravno, možemo da zahvalimo Deda Mrazu.

Ipak, ono što sam primetila da pojedini roditelji i dalje rade (iako je i toga sve manje) jeste primoravanje dece da ljube poznate i nepoznate ljude iako to ne žele.

„Hajde, poljubi teta Milicu, pa to ti je tetka!“

„Dođi da je baba Rada zagrli, pa ona te je čuvala kad si bio beba!“

Očekivanje od dece da prihvate poljupce, zagrljaje ili bilo koji oblik fizičkog kontakta koji im ne prija uči ih tome da njihov pristanak nije važan. Da se o svom telu oni ne pitaju. Kasnije u životu mogu poneti istu poruku.

Nemojte terati svoju decu da pokažu nežnost ili uspostave fizički kontakt ni sa kim, ako to ne žele. Bila to baka, tetka, pa i vi sami. Vaše dete treba da bude jedina osoba koja će odlučiti ko sme da ga zagrli i poljubi. To umesto njega nemate pravo da radite čak ni vi.

Moja deca imaju 7 i 5 godina i nikad nisam izgovorila „idi da te baka poljubi“. Pozdravi baku, da. Jer pozdrav je i samo mahanje rukom, ako je to ono što detetu odgovara.

Govorim im da mogu da poljube i zagrle nekog ako to žele, ne moraju ako ne žele. Učim ih da je sasvim u redu da se izmaknu ako neko krene da ih pomazi, a njima to ne prija. Ne pravdam ih da su zbog toga stidljivi.

Ali, šta god bio razlog što ne žele, ne moraju da se pravdaju: Njihova tela, njihov izbor.

Čak i ako nam se čini da deca odbijaju zagrljaj ili poljubac samo iz inata, naš pristup je i dalje isti. Inat je sasvim validan razlog da ne želite nekog da zagrlite. Zar nikad niste odbili da poljubite svog supruga jer mu terate inat zbog neke sitne svađe? I da li sme iko da vas na to primora?

Ponekad su deca jednostavno mali mrgudi koji ne žele nikom da pokažu nežnost. Ponekad su i odrasli isti takvi mrgudi.

Mene niko ne primorava da nekog zagrlim, ali imamo naviku da to očekujemo od dece. Znam, mnogo puta ste zagrlili ljude koje možda ne želite. Koji su o vama nekad govorili loše, koji vas kritikuju i omalovažavaju. Jer, to je porodica, takvi su. Kad mi odrasli moramo, zašto ne bi i deca. E, upravo je u tome ključ. Učili su nas da moramo. Da je naše da prećutimo, progutamo, pravimo se da ne primećujemo.

Prekinite taj krug i neka postane sasvim normalno i za odrasle i za decu da odbiju zagrljaj.

Ako to za rezultat ima uvređenog člana porodice, neka bude tako.

Samo nemojte nikad svom detetu poslati poruku da odrasli imaju pravo da ih ljube i dodiruju i da su oni, ako na to ne pristaju, loši. U svetu u kom je seksualno uznemiravanje mnogo češća pojava nego što mislimo, gde je svaka peta devojčica izjavila da je to doživela, moramo se zapitati šta mi možemo da uradimo da ih osnažimo da kažu NE. Ovo je jedna od stvari.

Neka imaju slobodu da kažu NE svakom, i najmanjem fizičkom kontaktu koji im ne prija.