“Хајде, пољуби баку, немој да си таква”

Posted by Аутор: Александра Цвјетић

Сезона слава само што није, а ни новогодишњи празници нису далеко. То значи да ћемо видети неке људе које не виђамо баш често и да ћемо појести више колача и руске салате него у било ком другом периоду године.

Fotо: Canva

Деца се тим данима радују више него одрасли. За то, наравно, можемо да захвалимо Деда Мразу.

Ипак, оно што сам приметила да поједини родитељи и даље раде (иако је и тога све мање) јесте приморавање деце да љубе познате и непознате људе иако то не желе.

“Хајде, пољуби тета Милицу, па то ти је тетка!”

“Дођи да је баба Рада загрли, па она те је чувала кад си био беба!”

Очекивање од деце да прихвате пољупце, загрљаје или било који облик физичког контакта који им не прија учи их томе да њихов пристанак није важан. Да се о свом телу они не питају. Касније у животу могу понети исту поруку.

Немојте терати своју децу да покажу нежност или успоставе физички контакт ни са ким, ако то не желе. Била то бака, тетка, па и ви сами. Ваше дете треба да буде једина особа која ће одлучити ко сме да га загрли и пољуби. То уместо њега немате право да радите чак ни ви.

Моја деца имају 7 и 5 година и никад нисам изговорила “иди да те бака пољуби”. Поздрави баку, да. Јер поздрав је и само махање руком, ако је то оно што детету одговара.

Говорим им да могу да пољубе и загрле неког ако то желе, не морају ако не желе. Учим их да је сасвим у реду да се измакну ако неко крене да их помази, а њима то не прија. Не правдам их да су због тога стидљиви.

Али, шта год био разлог што не желе, не морају да се правдају: Њихова тела, њихов избор.

Чак и ако нам се чини да деца одбијају загрљај или пољубац само из ината, наш приступ је и даље исти. Инат је сасвим валидан разлог да не желите неког да загрлите. Зар никад нисте одбили да пољубите свог супруга јер му терате инат због неке ситне свађе? И да ли сме ико да вас на то примора?

Понекад су деца једноставно мали мргуди који не желе ником да покажу нежност. Понекад су и одрасли исти такви мргуди.

Мене нико не приморава да неког загрлим, али имамо навику да то очекујемо од деце. Знам, много пута сте загрлили људе које можда не желите. Који су о вама некад говорили лоше, који вас критикују и омаловажавају. Јер, то је породица, такви су. Кад ми одрасли морамо, зашто не би и деца. Е, управо је у томе кључ. Учили су нас да морамо. Да је наше да прећутимо, прогутамо, правимо се да не примећујемо.

Прекините тај круг и нека постане сасвим нормално и за одрасле и за децу да одбију загрљај.

Ако то за резултат има увређеног члана породице, нека буде тако.

Само немојте никад свом детету послати поруку да одрасли имају право да их љубе и додирују и да су они, ако на то не пристају, лоши. У свету у ком је сексуално узнемиравање много чешћа појава него што мислимо, где је свака пета девојчица изјавила да је то доживела, морамо се запитати шта ми можемо да урадимо да их оснажимо да кажу НЕ. Ово је једна од ствари.

Нека имају слободу да кажу НЕ сваком, и најмањем физичком контакту који им не прија.