Na samom početku Nove godine, pred tobom se otvaraju prve stranice jedne nove, još neispisane knjige.
Ova knjiga – jedna nova godina tvog života – sad je još prazna; ipak, i sati i dani brzo prolaze, a stranica za stranicom, kao i do sada, polako će se ispisivati sadržajima koje si sam, ili su drugi upisali u tvoj život – taj neizbrisivi i jedinstveni letopis o postojanju jednog bića – tvoj život.
Šta će pisati na tim stranama? I ko odlučuje o scenariju tvoje 2016. godine?
Političari? Tvoj bračni drug, roditelj ili dete? Ili ti? Da, i ti, ponajviše ti jer tvoj život neće živeti niko drugi, ali – da li će strane tvoje knjige ispisivati samo strasti i osećanja, prohtevi i reakcije na trenutne događaje – ili će ih ispuniti mudro sprovođenje razumnih odluka i planova? Da li već sada, na prvi dan Nove godine, dok mnoge druge ljude još čvrsto drži magla mamurluka da ne mogu da iskorače u svetlost novog dana i nove godine, da li razmišljaš o svemu što bi mogao da uradiš u godini koja ti se otvorila kao nezaslužen, a veliki poklon, o svemu dobru kojim bi hteo da ispuniš svoje vreme i svoje postojanje, o onome što valja da se promeni, da se popravi – o boljem životu?
Ili si očajan i uplašen prognozama koje si čuo na dnevniku ili pročitao u novinama – da će Nova godina biti ispisana crnim mastilom sve gorih i gorih vesti? Hoćeš li se stoga prepustiti sasvim okolnostima, i dozvoliti da svako drugi osim tebe piše dnevnik TVOG života? Ili u danima koji su pred tobom prepoznaješ SVOJ DEO i želiš da daš svoj doprinos? Svoj nezamenjivi i jedinstveni zadatak koji celom tvom životu daje smisao?
Prijatelju, dani će svakako proći, sa nama ili bez nas… Vreme teče, kao reka. Ipak, prvu branu na reci je osmislio i načinio čovek koji je uvideo da ta vodena sila može postati i njegova sila, da može da radi za njega – i umesto da samo posmatra, na obali reke, kako voda juri ka svom moru, bez njega i mimo njega, on je tu bujicu delom zajazio da njena sila njemu donese dobro…
Bez obzira na prognoze i postupke političara, i u ratu i u miru, čovek ima svoj udeo u sopstvenom životu i od njega ponajviše zavisi da li će godina pred njim biti SREĆNA godina. Da li će ON biti srećan.
Jedan čovek bio je samo rob u Rimskom carstvu, i to upravo na dvoru cara-monstruma Nerona. Bio je to Seneka, rob, ali mudrac. Posmatrajući život i svet oko sebe, Seneka je zapisao: „Ako brod ne zna kud plovi, nijedan vetar nije mu povoljan.“ Kao što kormilar broda ne odlučuje o vetrovima, već je njegovo da usmeri brod tako da ga svaki vetar povede ka željenoj luci – tako i ti drži čvrsto kormilo svog broda (niko drugi to neće moći ni smeti) i ne boj se vetra, i ne opravdavaj vetrovima svoje lutanje. Ali, za početak, sedi u tišini i, na početku ove nove plovidbe, dobro razmisli kuda plovi tvoj brod i kuda bi ti želeo da doploviš na kraju.
Jednoga dana, na završetku svih putovanja i lutanja, kada letopis tvog života bude ispunjen do poslednje stranice, i kada se i poslednja sveska dnevnika tvog života zatvori, šta će moći da se kaže o tebi, o životu koji si pre-brodio? Da su te vetrovi na širokom moru nosili kako su hteli jer nisi umeo niti smeo da ih ukrotiš nijednim jedrom? Da nisi umeo da osmisliš svoju plovidbu? Da nisi razumnim odlukama i postupcima ispunio strane svog letopisa?
Prijatelju dragi, jedna nova godina veliki je dar – ona je sastavljena od vremena, nenadoknadivog blaga našeg kratkog života. Zlato i srebro mogu da se nadoknade, ali vreme nikada. Sedi i razmisli – i pažljivo ispisuj svoju NOVU GODINU.
Neka ti je mudra, hrabra i srećna – TVOJA nova godina!
Izvor: znakoviporedputa.com