Dekani osam beogradskih fakulteta pitaju se hoće li imati ko da nam obrazuje decu? Oni su u ponedeljak održali okrugli sto na temu, između ostalog, budućnosti školstva u Srbiji. Istakli su loš položaj prosvetnih radnika, niske plate i nezainteresovanost mladih da se bave ovom profesijom. Iz nadležnog Ministarstva su ih zamolili da sastanak pomere za drugi dan dok se ne izaberu novi državni sekretari.
U martu prošle godine osam dekana Univerziteta u Beogradu oformilo je „platformu“ – svojevrsni model za spas srpskog školstva, sa ciljem da se vrati ugled prosvetnim radnicima, da im se povećaju plate ali i motivišu mladi da upisuju nastavničke smerove na fakultetima.
Godinu dana kasnije, pomaka gotovo da nema. Na okruglom stolu koji su organizovali dekani, predstavnici Ministarstva prosvete nisu se pojavili, piše Insajder.
– Oni su bili voljni da dođu, ali su smatrali da treba da odložimo ovu diskusiju, da sačekamo da se imenuju državni sekretari i pomoćnici i tako dalje … Što smo mi procenili kao još jedan vid odlaganja ovog procesa – rekao je prof. dr Dalibor Petrović iz Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti MASA.
A situacija u prosveti je, smatraju dekani osam beogradskih fakulteta, toliko loša da prostora za odlaganje više nema. Broj maturanata koji upisuju nastavničke smerove na fakultetima je minimalan, a budućnost nastavničke profesije, i te kako ugrožena.
– Hemija je 2015. godine upisala 26 studenata, 2023. tri studenta. Fizika je 2015. godine upisala 26, 2023. sedam studenata. Slična situacija je i na drugim fakultetima iz naše grupacije – kaže dekan Hemijskog fakulteta Dr Goran Roglić.
On navodi da se u nekim mestima (Kikinda, Crna Trava, Surdulica, Leskovac…) već dešava da npr. nastavnik likovnog „pokriva“ hemiju i fiziku, sa obrazloženjem da je nekada bio dobar učenik.
Dekani podsećaju da su nastavnici izgubili ugled i da je to jedan od razloga zašto mladi ne žele da se bave tom profesijom. S druge strane, jedan od najznačajnijih faktora zbog čega nastava nije primamljiv posao za mlade je plata ispod proseka.
– Jer imate situaciju koja je neprirodna – da je svako dete, svaki učenik je imućniji od onoga ko mu predaje, oni su toga svesni. To je vrlo bitan momenat u društvu – smatra dekanka Filološkog fakulteta prof. dr Iva Draškić Vićanović.
Dekan Geografskog fakulteta prof. dr Velimir Šećerov ističe da tu očekuju pomoć od države
– E sad tu pomoć možemo da očekujemo od države na tom nivou koji se zove plata. Mi smo ispodprosečni. Jedina zemlja pa može biti i u svetu, ali jedna od retkih zemalja u svetu koja ima ispodprosečnu platu za nastavnike“, kaže prof. dr Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta.
Izvor: Insajder