Хоће ли остати ко да ради у школама? Годину дана од иницијативе осам декана, помака готово да нема

Фото: Медија Центар

Декани осам београдских факултета питају се хоће ли имати ко да нам образује децу? Они су у понедељак одржали округли сто на тему, између осталог, будућности школства у Србији. Истакли су лош положај просветних радника, ниске плате и незаинтересованост младих да се баве овом професијом. Из надлежног Министарства су их замолили да састанак помере за други дан док се не изаберу нови државни секретари.

У марту прошле године осам декана Универзитета у Београду оформило је “платформу” – својеврсни модел за спас српског школства, са циљем да се врати углед просветним радницима, да им се повећају плате али и мотивишу млади да уписују наставничке смерове на факултетима.

Годину дана касније, помака готово да нема. На округлом столу који су организовали декани, представници Министарства просвете нису се појавили, пише Инсајдер.

– Они су били вољни да дођу, али су сматрали да треба да одложимо ову дискусију, да сачекамо да се именују државни секретари и помоћници и тако даље … Што смо ми проценили као још један вид одлагања овог процеса – рекао је проф. др Далибор Петровић из Мреже академске солидарности и ангажованости МАСА.

А ситуација у просвети је, сматрају декани осам београдских факултета, толико лоша да простора за одлагање више нема. Број матураната који уписују наставничке смерове на факултетима је минималан, а будућност наставничке професије, и те како угрожена.

– Хемија је 2015. године уписала 26 студената, 2023. три студента. Физика је 2015. године уписала 26, 2023. седам студената. Слична ситуација је и на другим факултетима из наше групације – каже декан Хемијског факултета Др Горан Роглић.

Он наводи да се у неким местима (Кикинда, Црна Трава, Сурдулица, Лесковац…) већ дешава да нпр. наставник ликовног “покрива” хемију и физику, са образложењем да је некада био добар ученик.

Декани подсећају да су наставници изгубили углед и да је то један од разлога зашто млади не желе да се баве том професијом. С друге стране, један од најзначајнијих фактора због чега настава није примамљив посао за младе је плата испод просека.

– Јер имате ситуацију која је неприродна – да је свако дете, сваки ученик је имућнији од онога ко му предаје, они су тога свесни. То је врло битан моменат у друштву – сматра деканка Филолошког факултета проф. др Ива Драшкић Вићановић.

Декан Географског факултета проф. др Велимир Шећеров истиче да ту очекују помоћ од државе

– Е сад ту помоћ можемо да очекујемо од државе на том нивоу који се зове плата. Ми смо исподпросечни. Једина земља па може бити и у свету, али једна од ретких земаља у свету која има исподпросечну плату за наставнике“, каже проф. др Велимир Шећеров, декан Географског факултета.

Извор: Инсајдер