“Grad Beograd ima 17 predškolskih ustanova sa 314 objekata – vrtića u koje ide oko 60.000 dece. Svaka ustanova ima svoju centralnu kuhinju i mi odgovaramo za kvalitet i ispravnost hrane. Obroci se pripremaju u ukupno 46 kuhinja, 31 centralnoj i 15 samostalnih (centralne kuhinje su velike kuhinje koje pripremaju hranu za više objekata pa je dostavljaju, samostalne su kada jedan vrtić ima kuhinju u okviru objekta pa priprema hranu za decu koja su upisana u taj vrtić).” – kažu za naš portal iz Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu.
Sekretarijatu smo, naime, uputili mejl sa nekoliko važnih pitanja koja se tiču ishrane dece u vrtićima i školama. Zanimalo nas je kako se hrana priprema, ko odlučuje o nabavkama i o tome šta će deca jesti, kao i da li se i na koji način ispituje poreklo hrane. Zanimalo nas je, takođe, da li se prilikom nabavke hrane vodi računa o tome da li je meso puno hormona, kao i koliko je voće koje deca jedu (često neoljušteno) tretirano. Na neka pitanja smo dobili odgovore, na neka nismo.
Iz Sekretarijata nam je rečeno da je za sve državne beogradske vrtiće organizovana priprema hrane unutar sistema predškolskih ustanova, bez zavisnosti od spoljnih dobavljača, odnosno, niko ne koristi usluge keteringa i slično.
“Na taj način smo apsolutno nezavisni u organizovanju ishrane dece čime je postignuta maksimalna bezbednost u svakom smislu – bezbednost snabdevanja, pripreme, kvaliteta hrane i distribucije do svakog vrtića. To je osim bezbednog boravka dece u vrtićima jedan od apsolutnih prioriteta Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu – kvalitetna hrana koja se priprema u bezbednim kuhinjama i razvozi do vrtića bezbedno bez mogućnosti kontaminacije, vozilima za prevoz hrane, u adekvatnoj ambalaži ili pakovanju.” – kažu nam u odgovoru na naša pitanja i dodaju da je ishrana dece u predškolskim ustanovama grada Beograda raznovrsna jer su uključene sve grupe namirnica u pravilnom odnosu, i više od 140 namirnica isključivo prve ili A klase.
“Za sve predškolske ustanove Grada Beograda se kroz postupke otvorenih javnih nabavki nabavljaju iste namirnice a jelovnike sastavljaju nutricionisti svake ustanove za svoju ustanovu na osnovu normativa za ishranu predškolske dece. Jelovnik sadrži i podatke o nutritivnim vrednostima (energetska vrednost, belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini i minerali).” – rečeno je u dopisu.
Obroci se pripremaju na dnevnom nivou, na osnovu jelovnika koji se planira na nedeljnom nivou, a o nabavci hrane, pripremi i osmišljavanju i distribuciji obroka za decu brine se oko 870 zaposlenih nutricionista, kuvara, šefova kuhinja, pekara, servirki, nabavljača, magacionera…
“U beogradskim vrtićima prosečna godišnja dolaznost dece u normalnim okolnostima je oko 60 odsto što znači da se prosečno dnevno pripremi 137.336 obroka (doručak, užina, ručak, voćna užina) za 34.334 dece. U uslovima pandemije dolaznost nije prelazila 50 odsto.”
Kako nam je rečeno, u sastav dnevnog obroka ulaze sledeće grupe namirnica:
- grupa – žitarice, brašno, hleb, peciva, pirinač,
- grupa – meso, riba, jaja, prerađevine od mesa,
- grupa – mleko i mlečni proizvodi,
- grupa – masti,
- grupa – povrće,
- grupa – voće,
- grupa – šećeri i šećerni koncentrati.
Objašnjeno nam je i da postoji 3 stuba kontrole, te da hranu u vrtićima kontroliše Gradski Zavod za javno zdravlje, Institut za javno zdravlje koji je prisutan savetodavno, a svakodnevno su na terenu sanitarni tehničari Sekretarijata.
“U ovom segmentu nema mesta propustima, sanitarne inspektore rotiramo na godinu dana, svi moraju da rade maksimalno profesionalno.” – tvrde u Sekretarijatu.
Kako izgleda proces kontrole hrane u vrtićima?
Sam proces sastoji se iz sledećih koraka:
– Svakodnevni obilazak sanitarnih tehničara u svim objektima
– Gradski Zavod za javno zdravlje radi hemijske i mikro-biološke analize u svakom vrtiću pojedinačno.
Oni godišnje urade stotine analiza, na primer, PU „Zvezdara“:
– 81 hemijsku analizu kompletnog obroka deteta
– 8 puta kontrolišu jelovnik
– 32 mikrobiološke analize hrane
– 165 analiza radnih površina
– 2 puta godišnje svi zaposleni idu na zdravstveno-sanitarne preglede
Sprovodi se individualna ishrana za decu sa nutritivnim alergijama (osim alergije na gluten) a roditelji imaju mogućnost da donesu hranu, uz saglasnost koju će potpisati sa predstavnicima predškolskih ustanova grada Beograda.
Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustanovi, predviđena je grupa namirnica i određeno je da u obrocima budu zastupljene namirnice iz svih osam grupa. Preporučena zastupljenost namirnice iz Sedme grupe namirnica (šećer i šećerni koncetrati) je 10%, u strukturi planiranog obroka.
“Ukoliko je roditelj nezadovoljan kvalitetom i kvantitetom obroka, za sve bliže podatke može se obratiti saradniku za ishranu – nutiricionisti-dijetetičaru u ustanovi u kojoj boravi dete, kao i uložiti žalbu predškolskoj ustanovi.” – poručuju iz Sekretarijata.
Postavili smo i pitanje ishrane u školama, gde su mahom u okviru samih ustanova pekare i prodavnice grickalica. Na pitanje zbog čega se deci umesto belog brašna, lisnatog testa, čokolade i flipsa, u školama ne nudi voće i zdrave grickalice, dobili smo odgovor da ishranu u školama organizuju same škole, dominantno angažavonjem ketering službi koje se biraju u saradnji sa Savetom roditelja.