И добро је што се завршило тако: Његов осмех а моје сузе!

јун 25, 2019

Било је паклено предвече. Рерна укључена на 39 званичних степени, мерено у хладу. Прави осећај асвалта је прикопчан на 44. Једино глад и потреба да одеш до продавнице могу да те натерају напоље.

Фото: Andrik Langfield, Unsplash

Ја сам ишла до продавнице.

Он је био напољу због глади.

Он је тинејџер од једно тринестак, четрнаест година.

Једно мршуњаво лепо дете у одрпаној гардероби, погнуте главе са кутијом у рукама и окаченим парчетом папира на којој је писало : „Молим вас, само за храну“.

Стала сам једно десетак корака од њега. Није ме видео. Гледала сам и нисам могла да се померим. Бол, срамота, и јад су једино што сам могла да видим на његовом лицу.

Презнојавала сам се што од врућине а што од муке и немоћи.

Коначно после доста борбе, пришла сам и ставила новац. Отишла у продавницу, обавила куповину и док сам чекала на каси приметила сам да ни једна особа није прошла а да му нешто није дала.

У том чекању хватала ме грозница размишљања да му нисам дала довољно и као на жеравици цупкала и чекала да изађем.

Коначно сам поново стала испред њега, спусила кесу и отворила новачник; више нисам размишљала о довољној суми. И да сам све дала било би мало да избрише његова осећања.

Ни једног момента није подизао главу. Његово тело и руке су се тресле као у некаквој грозници.

Не знам зашто сам то урадила, али сам пре одласка спустила руку на његову главу и благо га помазила.

Погледао ме је и осмехнуо се захвално, а ја сам се окренула, спустила поглед и почела да плачем.

На путу до куће кривила сам себе, друштво, државу, његове родитеље.

Ко га је натерао? Зашто?

То што не водимо више рачуна о нашим душама не значи да не морамо и о дечијим. То што смо ми прокоцкали неке наше могућности, издали себе и престали да се боримо – не значи да не треба да наставимо зарад њих.

То су деца.

Ни једно дете никада не би требало да проси, нити да буде гладно.Сви смо криви.

И увек су сви, сем деце.

И добро је што се завршило тако: Његов осмех а моје сузе!

Извор: dianababic.com/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама