I roboti će držati čas

3 januara, 2021

Ema, humanoidni robot “predaje” lekciju u učionici. Đaci slušaju, diskutuju sa nastavnikom, pitaju šta im je nejasno, iznose svoje zaključke. Učenik sa posebnim rukavicama i vi-ar naočarima “ulazi” u hemijsku laboratoriju, uzima smese i sam počinje eksperiment. Iz laboratorije odlazi na čas biologije. “Klupa” je na “morskom dnu”, oko njega džinovske kornjače, ribe, korali…

Po rasporedu, sledeća je geografija. “Učionica” je u savani, okolo životinje koje tu žive. Čas je istorije, učenici “šetaju” po Knez Mihailovoj ulici u 19. veku. Najmanja ocena je trojka, jedinica nema.

Slike koje podsećaju na scene iz filmova naučne fantastike realnost su u, jedinom u Evropi, Centru za robotiku i veštačku inteligenciju na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Tako bi trebalo da izgleda nastava u našim školama za nekoliko godina. U razgovoru, za “Novosti”, prof. dr Danimir Mandić, dekan Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, otkriva da je ideja da se u predavanju nastavnih jedinica koriste veštačka inteligencija, virtuelna realnost, 3D simulacije, multimedija.

– Trenutni model nastave je prevaziđen i učenicima dosadan, monoton, meri se samo reprodukcija činjenica – kaže profesor Mandić. – Đaci beže iz škole, više nauče kod kuće. Deca imaju prirodnu razvijenu radoznalost, a nastavni proces, pogotovu u starijim razredima, nju ubija. Od 90 odsto učenika koji su na početku školovanja ispoljili visok stepen radoznalosti i kreativnosti, samo njih 30 procenata nakon škole zadrži takvu motivaciju. Zadatak učiteljskih fakulteta je da uz savremene tehnologije, razviju modele nastave kao što su individualizovana, razvijajuća, nastava putem otkrića, problemski orijentisana nastava. Kod učenika bi podstakla interesovanje, motivaciju da i oni sami rade, a da nastavnik ne prati samo konačan rezultat, nego da vrednuje svaki njihov korak.

Prema rečima našeg sagovornika, škola bi trebalo da nauči učenika kako da uči, da misli i ta znanja primeni u konkretnim, praktičnim životnim situacijama. Ako škola odgovori na ta pitanja, navodi on, onda ćemo uspeti da podignemo kvalitet vaspitno–obrazovnog rada. On ističe da je veoma značajno da u osnovnoj školi dete to nauči, a ne da mu roditelji daju gotova znanja, pa rezultat koji postigne ne bude njihov. Ako neko nije stekao radne navike, nije naučio da uči, povezuje i koristi znanje, teško da će biti dobar radnik, inženjer, lekar.

– To ne znači da bismo isključili testove i činjenična znanja, ali bismo vrednovali i interesovanje, sposobnost primene znanja, razumevanje, što je izuzetno značajno i nemoguće bez diskusije sa učenicima i analize lekcije – objašnjava profesor Mandić. – Ako bismo sve to uzeli u obzir, podigli bismo kvalitet znanja učenika. Ako nam je krajnji cilj ocena kao merilo znanja, onda bi rangovi mogli da se umesto od jedan do pet, promene na tri do pet. Zato što bi svaki učenik svojim aktivnostima mogao da zasluži trojku, ako ih mi na pravi način motivišemo. Nema razloga da imamo učenika koji apsolutno neće ništa da pokaže. To je koncept koji želimo da razvijemo, uz pomoć nove tehnologije.

Mandić navodi da su za projekat izabrani pedagoški fakulteti, zato što se 80 odsto karakternih osobina kod deteta razvija do 10 godine, a veliku ulogu, pored roditelja, imaju učitelji i vaspitači. Pošto roditelji, uglavnom, nemaju dovoljno vremena za vaspitanje dece, oni karakterne osobine razvijaju u školi.

– Kod nas tek treba da se razvije svest o tome koliko je značajno da ovladamo nekim znanjem i veštinama, steknemo kompetencije iz određene oblasti, a ne samo formalno da dobijemo ocenu iz nekih sadržaja – naglašava profesor Mandić. – Sve je više kompanija i preduzeća koje ne interesuje kakav ste prosek imali, nego šta znate i koliko možete da primenite ta znanja u poslu i svakodnevnom životu. Kada, kao društvo, dođemo u tu fazu, i deci i roditeljima će biti jasno da školovanje jeste značajno za njih, a ne za roditelje i ocene.

Centar za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju zajednički je poduhvat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kineske kompanije “Net dragon“. Otvoren je polovinom prošle godine. U centru su zaposleni naši i kineski stručnjaci koji su se školovali u Americi.

“Net dragon” je vodeća kompanija na polju digitalne ekonomije sa sedištem u Fudžijanu, sa više od 100 ogranaka i 6.000 zaposlenih širom sveta. Njihovo poslovanje pokriva digitalno obrazovanje, internet aplikacije, veštačku inteligenciju, proširenu i virtuelnu realnost, u više od dva miliona učionica širom sveta.

Kabinet u svakoj školi

Nove tehnologije, koje se koriste u ovom centru, trebalo bi da u narednih četiri-pet godina zažive i u svim osnovnim školama u Srbiji. U planu je da se u svakoj školi opremi po jedan kabinet.

Ideja je da u program đačkih ekskurzije uđe i obilazak ovog centra. Izložbeni prostor uključuje pet zona – “Zona upoznavanja”, “Pametna učionica”, “Inovacije u obrazovanju”, “Upravljanje obrazovnim procesom” i “Iskustva najasvremenije tehnologije”.

Izvor: Novosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "I roboti će držati čas"

  1. Ljubica kaže:

    A zašto ne bismo, o ne znam, možda NE RADILI OVO (iz nadam se očiglednih razloga)?

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama