У оквиру пројекта „Дијалог промена“ Београдске отворене школе, Фондација „Тијана Јурић“ (Центар за несталу и злостављану децу) јуче је у одржала трибину „Заједно против вршњачког насиља“.
Циљ овог пројекта је да Координационо тело за борбу против вршњачког насиља заживи у Суботици.
Према истраживањима у Србији, више од 80 посто основаца доживело је неки вид вршњачког насиља, а формирање поменутог тела један је од начина да се ради на решавању овог проблема.
— Наша организација је увидела да ниједна школа није лишена тог проблема, а на основу једног доброг искуства Новог Сада, који већ има Координационо тело, жеља нам је да такво тело заживи и у Суботици. На овој трибини желели смо да појаснимо са каквим проблемима се деца сусрећу, с обзиром да смо кроз наш рад спознали врло лоша и тешка искуства. Очекујемо да ће Суботица прихватити једну добру праксу која већ постоји, како бисмо овај проблем могли решавати системски. Координационо тело у Новом Саду је дефинитивно показало да се неке ствари могу унапредити, али и предупредити. Ово тело чине све институције, од Секретаријата за просвету и Центра за социјални рад, до Министарства унутрашњих послова — рекао је оснивач Центра за несталу и злостављану децу, Игор Јурић.
Поражавајуће податке о учесталости вршњачког насиља потврдили су и представници школа, па чак и Црвеног крста, који су рекли да су били сведоци вршњачког насиља на радионицама.
Игор Јурић је појаснио да постоји физичко, психичко, социјално, сексуално и дигитално вршњачко насиља и да се њим најчешће сусреће у пракси.
– Жртве насиља су 64 одсто дечаци, 23 одсто девојчице, и насиље изазивају 60 одсто дечаци, а пет одсто девојчице, док групе ученика то чине у 36 одсто случајева. Дискутабилан је једино податак да девојчице мање изазивају вршњачко насиље пошто из праксе знамо да су често оне те које започињу неки вид насиља – каже Игор Јурић и подсећа да се данас у медијима често појављују текстови о вршњачком насиљу након објаве на друштвеним мрежама, где су снимци доспели јер су погодни за велики број лајкова.
Како напомињу у Центру за несталу и злостављану децу „деца су беспомоћна и дешава се да решења за вршњачко насиље траже чак и у суициду, а да се то не би дешавало много би значило оснивање Координационог тела“.
– Највећи терет је на родитељима, а родитељи често све пребацују на школске психологе и наставнике и траже њихову помоћ, а често се деси да нико од њих не може да помогне и деца нам остају у процепу. Родитељи криве наставнике, а запослени у школи су затрпани протоколима. Ако је дете насилник родитељ често говори да је код куће јако добар и да им није јасно шта они са њим раде у школи – каже Јурић.