Igor Jurić: Nema škole u kojoj nema vršnjačkog nasilja

23 marta, 2022

U okviru projekta „Dijalog promena“ Beogradske otvorene škole, Fondacija „Tijana Jurić“ (Centar za nestalu i zlostavljanu decu) juče je u održala tribinu „Zajedno protiv vršnjačkog nasilja“.

Cilj ovog projekta je da Koordinaciono telo za borbu protiv vršnjačkog nasilja zaživi u Subotici.

Prema istraživanjima u Srbiji, više od 80 posto osnovaca doživelo je neki vid vršnjačkog nasilja, a formiranje pomenutog tela jedan je od načina da se radi na rešavanju ovog problema.

— Naša organizacija je uvidela da nijedna škola nije lišena tog problema, a na osnovu jednog dobrog iskustva Novog Sada, koji već ima Koordinaciono telo, želja nam je da takvo telo zaživi i u Subotici. Na ovoj tribini želeli smo da pojasnimo sa kakvim problemima se deca susreću, s obzirom da smo kroz naš rad spoznali vrlo loša i teška iskustva. Očekujemo da će Subotica prihvatiti jednu dobru praksu koja već postoji, kako bismo ovaj problem mogli rešavati sistemski. Koordinaciono telo u Novom Sadu je definitivno pokazalo da se neke stvari mogu unaprediti, ali i preduprediti. Ovo telo čine sve institucije, od Sekretarijata za prosvetu i Centra za socijalni rad, do Ministarstva unutrašnjih poslova — rekao je osnivač Centra za nestalu i zlostavljanu decu, Igor Jurić.

Poražavajuće podatke o učestalosti vršnjačkog nasilja potvrdili su i predstavnici škola, pa čak i Crvenog krsta, koji su rekli da su bili svedoci vršnjačkog nasilja na radionicama.

Igor Jurić je pojasnio da postoji fizičko, psihičko, socijalno, seksualno i digitalno vršnjačko nasilja i da se njim najčešće susreće u praksi.

– Žrtve nasilja su 64 odsto dečaci, 23 odsto devojčice, i nasilje izazivaju 60 odsto dečaci, a pet odsto devojčice, dok grupe učenika to čine u 36 odsto slučajeva. Diskutabilan je jedino podatak da devojčice manje izazivaju vršnjačko nasilje pošto iz prakse znamo da su često one te koje započinju neki vid nasilja – kaže Igor Jurić i podseća da se danas u medijima često pojavljuju tekstovi o vršnjačkom nasilju nakon objave na društvenim mrežama, gde su snimci dospeli jer su pogodni za veliki broj lajkova.

Kako napominju u Centru za nestalu i zlostavljanu decu „deca su bespomoćna i dešava se da rešenja za vršnjačko nasilje traže čak i u suicidu, a da se to ne bi dešavalo mnogo bi značilo osnivanje Koordinacionog tela“.

– Najveći teret je na roditeljima, a roditelji često sve prebacuju na školske psihologe i nastavnike i traže njihovu pomoć, a često se desi da niko od njih ne može da pomogne i deca nam ostaju u procepu. Roditelji krive nastavnike, a zaposleni u školi su zatrpani protokolima. Ako je dete nasilnik roditelj često govori da je kod kuće jako dobar i da im nije jasno šta oni sa njim rade u školi – kaže Jurić.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


2 komentara na "Igor Jurić: Nema škole u kojoj nema vršnjačkog nasilja

  1. Smiljka kaže:

    Naravno da su krivi roditelji za nevaspitanje i agresiju svoje dece, ali je škola i druga ustanova kriva kada joj mi roditelji poverimo dete, i to se desi u ustanovi kojoj je dete povereno. I svi ćute. Svi okreću glavu. A agresivci se još više sokole kad im udari vetar u ledja, a roditelji te dece prete školi, drugim roditeljima…. I dalje svi ćute… Opšte rasulo po školama, vladaju neznalice i agresivni zavode red… A normalna i zdrava deca se sklanjaju.

  2. Aleksa kaže:

    Dakle, škola je kriva kad roditelj poveri dete školi pa ga udari drugo dete kao da je to drugo dete ”školsko”. O čemu vi pričate? Verovatno je kriv i park kad se desi u parku i slično. Kad bi se roditelji više pozabavili svojom decom, ne bi u školu dolazila nevaspitana deca. Kad bi se uvela suspenzija za prekršaj koje dete napravi, da vidite kako bi roditelji preduzeli nešto. Kad bi se uvelo izbacivanje učenika iz osnovne škole, takođe bi se roditelji pozabavili, jer ne znam koja škola bi primila dete sa jedinicom iz vladanja. Kad bi se sprovela novčana kazna za roditelja koji preti nastavnicima i ostalom osoblju, bilo bi mnogo više discipline. A ne da doživljavamo da nam učenik prvog razreda svima redom psuje majku, da nas šutira, šamara i slično. Kako je uopšte moguće da je dete sa takvom vrstom poremećaja u ponašanju upisano u redovnu školu? Ko je kriv za to? Škola? Pa, neće biti.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama