Игор Јурић: Нема школе у којој нема вршњачког насиља

23 марта, 2022

У оквиру пројекта „Дијалог промена“ Београдске отворене школе, Фондација „Тијана Јурић“ (Центар за несталу и злостављану децу) јуче је у одржала трибину „Заједно против вршњачког насиља“.

Циљ овог пројекта је да Координационо тело за борбу против вршњачког насиља заживи у Суботици.

Према истраживањима у Србији, више од 80 посто основаца доживело је неки вид вршњачког насиља, а формирање поменутог тела један је од начина да се ради на решавању овог проблема.

— Наша организација је увидела да ниједна школа није лишена тог проблема, а на основу једног доброг искуства Новог Сада, који већ има Координационо тело, жеља нам је да такво тело заживи и у Суботици. На овој трибини желели смо да појаснимо са каквим проблемима се деца сусрећу, с обзиром да смо кроз наш рад спознали врло лоша и тешка искуства. Очекујемо да ће Суботица прихватити једну добру праксу која већ постоји, како бисмо овај проблем могли решавати системски. Координационо тело у Новом Саду је дефинитивно показало да се неке ствари могу унапредити, али и предупредити. Ово тело чине све институције, од Секретаријата за просвету и Центра за социјални рад, до Министарства унутрашњих послова — рекао је оснивач Центра за несталу и злостављану децу, Игор Јурић.

Поражавајуће податке о учесталости вршњачког насиља потврдили су и представници школа, па чак и Црвеног крста, који су рекли да су били сведоци вршњачког насиља на радионицама.

Игор Јурић је појаснио да постоји физичко, психичко, социјално, сексуално и дигитално вршњачко насиља и да се њим најчешће сусреће у пракси.

– Жртве насиља су 64 одсто дечаци, 23 одсто девојчице, и насиље изазивају 60 одсто дечаци, а пет одсто девојчице, док групе ученика то чине у 36 одсто случајева. Дискутабилан је једино податак да девојчице мање изазивају вршњачко насиље пошто из праксе знамо да су често оне те које започињу неки вид насиља – каже Игор Јурић и подсећа да се данас у медијима често појављују текстови о вршњачком насиљу након објаве на друштвеним мрежама, где су снимци доспели јер су погодни за велики број лајкова.

Како напомињу у Центру за несталу и злостављану децу „деца су беспомоћна и дешава се да решења за вршњачко насиље траже чак и у суициду, а да се то не би дешавало много би значило оснивање Координационог тела“.

– Највећи терет је на родитељима, а родитељи често све пребацују на школске психологе и наставнике и траже њихову помоћ, а често се деси да нико од њих не може да помогне и деца нам остају у процепу. Родитељи криве наставнике, а запослени у школи су затрпани протоколима. Ако је дете насилник родитељ често говори да је код куће јако добар и да им није јасно шта они са њим раде у школи – каже Јурић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


2 коментара на "Игор Јурић: Нема школе у којој нема вршњачког насиља

  1. Smiljka каже:

    Naravno da su krivi roditelji za nevaspitanje i agresiju svoje dece, ali je škola i druga ustanova kriva kada joj mi roditelji poverimo dete, i to se desi u ustanovi kojoj je dete povereno. I svi ćute. Svi okreću glavu. A agresivci se još više sokole kad im udari vetar u ledja, a roditelji te dece prete školi, drugim roditeljima…. I dalje svi ćute… Opšte rasulo po školama, vladaju neznalice i agresivni zavode red… A normalna i zdrava deca se sklanjaju.

  2. Aleksa каже:

    Dakle, škola je kriva kad roditelj poveri dete školi pa ga udari drugo dete kao da je to drugo dete ”školsko”. O čemu vi pričate? Verovatno je kriv i park kad se desi u parku i slično. Kad bi se roditelji više pozabavili svojom decom, ne bi u školu dolazila nevaspitana deca. Kad bi se uvela suspenzija za prekršaj koje dete napravi, da vidite kako bi roditelji preduzeli nešto. Kad bi se uvelo izbacivanje učenika iz osnovne škole, takođe bi se roditelji pozabavili, jer ne znam koja škola bi primila dete sa jedinicom iz vladanja. Kad bi se sprovela novčana kazna za roditelja koji preti nastavnicima i ostalom osoblju, bilo bi mnogo više discipline. A ne da doživljavamo da nam učenik prvog razreda svima redom psuje majku, da nas šutira, šamara i slično. Kako je uopšte moguće da je dete sa takvom vrstom poremećaja u ponašanju upisano u redovnu školu? Ko je kriv za to? Škola? Pa, neće biti.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама