Из године у годину употреба мобилних телефона обара рекорде. Од 2010. када је удео наших грађана који се служе телефонима био 82,7 одсто, до садашњих 94,1 одсто, што значи да готово нема грађани на наше земље који не поседује телефон. Ови уређаји несумњиво имају своје предности, али годинама показују и своју лошу страну, дисконекцију од стварног живота.
Влада Аустралије саопштила је да ће увести закон први таквог типа у свету којим се деци млађој од 16 година забрањује приступ друштвеним мрежама. Циљ је, како кажу, да ублаже штету коју друштвене мреже наносе деци.
Др Нада Трифковић, професорка филозофије и социологије, у емисији „Хајде да разговарамо“ на Euronews Srbija, истиче да тај облик забране може да ублажи штету. Она истиче да и без државних уредби, родитељи сами могу деци да блокирају или забране приступ одређеним садржајима.
„Али ми морамо да схватимо да је 21. век потпуно другачије социјалне интеракције, потпуно другачије концепције комуникације, приступ виртуалном свету и информацијама је изузетно пријемчив и примамљив и за одрасле. Родитељи генерације деце о којој сад причамо да то није добро за њихов узраст, за њихов развој, они су у то улетели неспремно“, истиче Трифковић.
Она сматра да је зависност од телефона, или од приступа интернету постао реалан проблем и да би Светска здравствена организација могла да уврсти то као болест овисности.
С друге стране Игор Јурић, оснивач Фондације “Тијана Јурић“ тврди да забрана неће решити овај проблем.
„Једини начин на који би ово могло да се реши је да друштвене мреже директно у потпуности забране приступ, али то се неће десити – ту постоје велики интереси. Решење је да се деца забаве са својим родитељима, да имају интеракцију и да константно буду укључени у живот своје породице је нешто на чему ми морамо радити“, нагласио је саговорник.
Он додаје да се деца која, како каже, викенд проводе са својим родитељима у парку, на спортским активностима, ни не сете телефона.
„Ми имамо проблем, што нам је као родитељима овако много лакше. Идемо линијом мањег отпора. Проблеми су унутар породице и проблеми су у ономе како ми данас схватамо живот, а живот је поједностављен тиме, што постоје друштвене мреже, постоје игрице и самим тим мислимо да су нам деца довољно безбрижна безбедна у неком другом свету“, објашњава Јурић.
Говорећи о томе како родитељи да дођу до тога да препусте децу телефонима и игрицама, Трифковић додаје:
„Ми живимо у времену брзих промена, промена које ми не стижемо у потпуности да схватимо, а онда да их примењујемо. Ја дефинитивно мислим да ћемо ми моћи правити неке отклоне. Родитељи морају да отимају своју децу од разних интереса, интересних група и уопште од разних утицаја, а они немају често времена и немају искуства са тим“, истиче она.
Јурић додаје да су родитељи у обавези да се информишу о друштвеним мрежама на којима је дете присутно – какав садржај нуде и како функционишу.
„Можете врло лако наћи добру границу, питање је само да ли желите, да и у том виртуалном животу одвојите време, да се посветите детету, да разговарате о томе, да прихватите одређене и критике и похвале и да их ви дајете свом детету и наравно да детету пружите алтернативу“, нагласио је саговорник.
Јурић додаје да су истраживања показала да чак 80 одсто деце има два или више профила.
„Говорити о контроли да родитељи могу да знају како се деца понашају, то је немогуће. Зато што деца врло свесно праве друге и лажне профиле“, закључио је саговорник.
Детаљније: Euronews Srbija