Iz godine u godinu upotreba mobilnih telefona obara rekorde. Od 2010. kada je udeo naših građana koji se služe telefonima bio 82,7 odsto, do sadašnjih 94,1 odsto, što znači da gotovo nema građani na naše zemlje koji ne poseduje telefon. Ovi uređaji nesumnjivo imaju svoje prednosti, ali godinama pokazuju i svoju lošu stranu, diskonekciju od stvarnog života.
Vlada Australije saopštila je da će uvesti zakon prvi takvog tipa u svetu kojim se deci mlađoj od 16 godina zabranjuje pristup društvenim mrežama. Cilj je, kako kažu, da ublaže štetu koju društvene mreže nanose deci.
Dr Nada Trifković, profesorka filozofije i sociologije, u emisiji „Hajde da razgovaramo“ na Euronews Srbija, ističe da taj oblik zabrane može da ublaži štetu. Ona ističe da i bez državnih uredbi, roditelji sami mogu deci da blokiraju ili zabrane pristup određenim sadržajima.
„Ali mi moramo da shvatimo da je 21. vek potpuno drugačije socijalne interakcije, potpuno drugačije koncepcije komunikacije, pristup virtualnom svetu i informacijama je izuzetno prijemčiv i primamljiv i za odrasle. Roditelji generacije dece o kojoj sad pričamo da to nije dobro za njihov uzrast, za njihov razvoj, oni su u to uleteli nespremno“, ističe Trifković.
Ona smatra da je zavisnost od telefona, ili od pristupa internetu postao realan problem i da bi Svetska zdravstvena organizacija mogla da uvrsti to kao bolest ovisnosti.
S druge strane Igor Jurić, osnivač Fondacije “Tijana Jurić“ tvrdi da zabrana neće rešiti ovaj problem.
„Jedini način na koji bi ovo moglo da se reši je da društvene mreže direktno u potpunosti zabrane pristup, ali to se neće desiti – tu postoje veliki interesi. Rešenje je da se deca zabave sa svojim roditeljima, da imaju interakciju i da konstantno budu uključeni u život svoje porodice je nešto na čemu mi moramo raditi“, naglasio je sagovornik.
On dodaje da se deca koja, kako kaže, vikend provode sa svojim roditeljima u parku, na sportskim aktivnostima, ni ne sete telefona.
„Mi imamo problem, što nam je kao roditeljima ovako mnogo lakše. Idemo linijom manjeg otpora. Problemi su unutar porodice i problemi su u onome kako mi danas shvatamo život, a život je pojednostavljen time, što postoje društvene mreže, postoje igrice i samim tim mislimo da su nam deca dovoljno bezbrižna bezbedna u nekom drugom svetu“, objašnjava Jurić.
Govoreći o tome kako roditelji da dođu do toga da prepuste decu telefonima i igricama, Trifković dodaje:
„Mi živimo u vremenu brzih promena, promena koje mi ne stižemo u potpunosti da shvatimo, a onda da ih primenjujemo. Ja definitivno mislim da ćemo mi moći praviti neke otklone. Roditelji moraju da otimaju svoju decu od raznih interesa, interesnih grupa i uopšte od raznih uticaja, a oni nemaju često vremena i nemaju iskustva sa tim“, ističe ona.
Jurić dodaje da su roditelji u obavezi da se informišu o društvenim mrežama na kojima je dete prisutno – kakav sadržaj nude i kako funkcionišu.
„Možete vrlo lako naći dobru granicu, pitanje je samo da li želite, da i u tom virtualnom životu odvojite vreme, da se posvetite detetu, da razgovarate o tome, da prihvatite određene i kritike i pohvale i da ih vi dajete svom detetu i naravno da detetu pružite alternativu“, naglasio je sagovornik.
Jurić dodaje da su istraživanja pokazala da čak 80 odsto dece ima dva ili više profila.
„Govoriti o kontroli da roditelji mogu da znaju kako se deca ponašaju, to je nemoguće. Zato što deca vrlo svesno prave druge i lažne profile“, zaključio je sagovornik.
Detaljnije: Euronews Srbija