Igračke – treći roditelj u vaspitanju dece

Prisluškivanje komunikacije koju dete ima sa igračkama je najbolji način da roditelj shvati šta detetu smeta i na koji način ono doživljava svet oko sebe

slobodna-igra
Martina zagonetna kutija – set igara osmišljen kao zabava za celu porodicu – dobila je ovogodišnje priznanje „Dobra igračka”, koje već 29 godina dodeljuje udruženje Prijatelji dece Srbije.

Pročitajte i Karakteristike dobre igračke

Ova društvena igra inspirisana je serijalom knjiga Uroša Petrovića o devojčici Marti Smart, koja živi u neobičnoj Ginkovoj ulici i voli da rešava misterije, a kao idejno polazište uzeta je igra Zanimljiva geografija.
Vreme će pokazati da li će Marta biti dostojna konkurencija Diznijevim princezama Ani i Elzi – prvim lutkama koje su pomračile popularnost legendarne Barbike.
Psiholozi ističu da prve igračke savremenih mališana nisu lutke i lopte već – mobilni telefoni i tableti, jer su roditelji shvatili da ovi uređaji duže zaokupljaju dečju pažnju. Psihoterapeut dr Zoran Ilić konstatuje da odrasta prva generacija mališana za koju se u šali kaže da je pre naučila da se služi kompjuterskim mišem nego nožem i viljuškom.
– Virtuelni svet za njih je od jednake važnosti kao i onaj u kome se fizički nalaze. Najomiljenije igračke su im mobilni telefoni i tableti i međusobno najbolje komuniciraju preko interneta. Mislim da će buduće generacije dece biti informatički još superiornije, jer sa kompjuterima bolje komuniciraju nego sa ljudima – kaže dr Ilić.
Međutim, priča o malim IT genijalcima ima i naličje. Francusko Udruženje za ambulantnu pedijatriju nedavno je izrazilo zabrinutost zbog rezultata istraživanja koje su sproveli na uzorku dece mlađe od tri godine – polovina njih redovno igra interaktivne igrice na tabletima ili pametnim telefonima.

Pročitajte i Šta kada dete neće da pokupi svoje igračke?

Pedijatri su upozorili da deca tog uzrasta čula treba da koriste u interakciji sa okolinom i životnom sredinom, a ne sa ekranom tableta ili smartfona.
I dok zabrinuti pedijatri apeluju na roditelje da decu izvedu u park, psiholozi likuju zbog toga što su konačno naterali kompaniju „Matel”, tvorca popularne Barbike da malo „podgoje” ovu lepoticu.
Američki dečji psiholozi tvrde da nijedna igračka ne deluje tako pogubno i frustrirajuće na polni identitet devojčica kao ova lutkica koja šalje direktnu psihološku poruku – budi  lepa, mršava i zavodljiva pa ćeš imati kuću na tri sprata, ultramoderni vozni park, ergelu konja, garderobu iz snova i bogate udvarače.
Ne treba, međutim, zaboraviti da Barbi još nije postala mama i da je svet pun anoreksičnih i lutkolikih devojčica koje se trude da liče na svoju omiljenu igračku iz detinjstva.
Psiholog Ana Radovanović ističe da su igračke treći roditelj u vaspitanju mališana. One su ujedno i „vodiči” za razumevanje svih igara koje se igraju u svetu odraslih i sredstva za izgradnju polnog i profesionalnog identiteta.
– Prisluškivanje komunikacije koju dete ima sa igračkama je najbolji način da roditelj shvati šta detetu smeta i na koji način ono doživljava svet oko sebe. Vrlo često se dešava da dete izmlati lutku nakon što je i samo dobilo batine, ili da devojčica objašnjava „bebi” kako njen „tata” nije došao kući, jer ima mnogo posla –  kaže ovaj psiholog.

Pročitajte i Manje igračaka – snalažljivija i pametnija deca

Ana Radovanović dodaje da je najveća greška roditelja – kupovina igračaka neprimerenih uzrastu deteta. Novopečene mame su sklone da poveruju da će prisustvo „bebe” koja plače najbolje društvo za njihovo novorođenče jer su uverene da se uz njih neće osećati same. Zabluda je da se deca oduševljavaju svojim „falsifikatima” – one se na njih samo nevoljno navikavaju.
Autor: Katarina Đorđević
Izvor: politika.rs