Играчке – трећи родитељ у васпитању деце

Прислушкивање комуникације коју дете има са играчкама је најбољи начин да родитељ схвати шта детету смета и на који начин оно доживљава свет око себе

slobodna-igra
Мартина загонетна кутија – сет игара осмишљен као забава за целу породицу – добила је овогодишње признање „Добра играчка”, које већ 29 година додељује удружење Пријатељи деце Србије.

Прочитајте и Карактеристике добре играчке

Ова друштвена игра инспирисана је серијалом књига Уроша Петровића о девојчици Марти Смарт, која живи у необичној Гинковој улици и воли да решава мистерије, а као идејно полазиште узета је игра Занимљива географија.
Време ће показати да ли ће Марта бити достојна конкуренција Дизнијевим принцезама Ани и Елзи – првим луткама које су помрачиле популарност легендарне Барбике.
Психолози истичу да прве играчке савремених малишана нису лутке и лопте већ – мобилни телефони и таблети, јер су родитељи схватили да ови уређаји дуже заокупљају дечју пажњу. Психотерапеут др Зоран Илић констатује да одраста прва генерација малишана за коју се у шали каже да је пре научила да се служи компјутерским мишем него ножем и виљушком.
– Виртуелни свет за њих је од једнаке важности као и онај у коме се физички налазе. Најомиљеније играчке су им мобилни телефони и таблети и међусобно најбоље комуницирају преко интернета. Мислим да ће будуће генерације деце бити информатички још супериорније, јер са компјутерима боље комуницирају него са људима – каже др Илић.
Међутим, прича о малим ИТ генијалцима има и наличје. Француско Удружење за амбулантну педијатрију недавно је изразило забринутост због резултата истраживања које су спровели на узорку деце млађе од три године – половина њих редовно игра интерактивне игрице на таблетима или паметним телефонима.

Прочитајте и Шта када дете неће да покупи своје играчке?

Педијатри су упозорили да деца тог узраста чула треба да користе у интеракцији са околином и животном средином, а не са екраном таблета или смартфона.
И док забринути педијатри апелују на родитеље да децу изведу у парк, психолози ликују због тога што су коначно натерали компанију „Мател”, творца популарне Барбике да мало „подгоје” ову лепотицу.
Амерички дечји психолози тврде да ниједна играчка не делује тако погубно и фрустрирајуће на полни идентитет девојчица као ова луткица која шаље директну психолошку поруку – буди  лепа, мршава и заводљива па ћеш имати кућу на три спрата, ултрамодерни возни парк, ергелу коња, гардеробу из снова и богате удвараче.
Не треба, међутим, заборавити да Барби још није постала мама и да је свет пун анорексичних и лутколиких девојчица које се труде да личе на своју омиљену играчку из детињства.
Психолог Ана Радовановић истиче да су играчке трећи родитељ у васпитању малишана. Оне су уједно и „водичи” за разумевање свих игара које се играју у свету одраслих и средства за изградњу полног и професионалног идентитета.
– Прислушкивање комуникације коју дете има са играчкама је најбољи начин да родитељ схвати шта детету смета и на који начин оно доживљава свет око себе. Врло често се дешава да дете измлати лутку након што је и само добило батине, или да девојчица објашњава „беби” како њен „тата” није дошао кући, јер има много посла –  каже овај психолог.

Прочитајте и Мање играчака – сналажљивија и паметнија деца

Ана Радовановић додаје да је највећа грешка родитеља – куповина играчака непримерених узрасту детета. Новопечене маме су склоне да поверују да ће присуство „бебе” која плаче најбоље друштво за њихово новорођенче јер су уверене да се уз њих неће осећати саме. Заблуда је да се деца одушевљавају својим „фалсификатима” – оне се на њих само невољно навикавају.
Аутор: Катарина Ђорђевић
Извор: politika.rs