Има ли ваш малишан изливе беса?

10 јула, 2017

Чак 91 одсто деце испољава такав облик понашања…

Фото: Марија Зое


Деца показују различите врсте понашања, као што су бацање на под, вриштање, ударање о под, плач уз задржавање даха и сл. Таква понашања се називају изливи беса или тантруми.
Због различитих разлога као што су умор, глад, неразумевање, тражење паркинга, спорог рачунара и сл., често се деси да вичемо, опсујемо, љутимо се, ударамо, одемо. Исказујемо своје понашање на различите начине у различитим ситуацијама и различитим интензитетом према различитим људима. Све то чинимо јер, због наведених разлога, више немамо стрпљења и не проналазимо другачији начин исказивања својих потреба које желимо што пре да задовољимо. Слично томе, деца имају неконтролисане испаде љутње и беса), што је фрустрирајуће за околину и отежава свакодневне активности и учење.
Многа деца уредног развоја имају изливе беса. Нека истраживања показују да чак 91 одсто деце у периоду од 30 до 36 месеци испољава такав облик понашања. Узроци излива беса су многобројни, а најчешћи узроци су:
– темперамент (нека деца лакше доспевају у стање фрустрације и теже се носе с фрустрацијом)
– стрес, глад, умор, сензорички претерано стимулирајуће окружење
– емоционални окидач
Kада дете има излив беса и љутње, мало је вероватно да ће слушати ако родитељ покуша да рационално образложи ситуацију. Исто тако, негативно ће реаговати на викање или претње.
Kод деце с развојним одступањима оваква понашања неретко су јачег интензитета, учесталијиа, дуже трају и имају више узрока. До таквих испада најчешће долази код деце која имају тешкоће у подручју комуникације и социјалне интеракције управо због немогућности исказивања потреба примереном комуникацијом. Излив беса је тада облик комуникације кроз непожељно понашање које дете манифестује јер њиме жели да задовољи своју потребу, тј. остварује циљ. Важно је препознати потребе које дете покушава да изрази таквим понашањем, а оне могу бити:
– добијање пажње или ствари/хране
– избегавање или бежање од ситуације или захтева
– исказивање емоција због којег се дете осећа боље.
Задатак је сазнати која је потреба детета коју тражи таквим понашањем. Тада се могу регулисати и усмеравати дететове потребе и мотивација, и учити дете примеренијим начинима исказивања потреба. Можете га научити да својим непожељним понашањем, тј. старим начином комуникације више неће добити тражено, тј. задовољити потребу.
Kако се носити с изливима беса (тантрумима)?
Један од начина ношења с оваквим понашањем је превенција њиховог појављивања. Ово су неке од корисних стратегија:
– Побринути се да испади беса не буду начин на који дете привлачи пажњу. Детету је свака пажња битна, па ће се трудити да је задобије и на негативан начин. Многобројна истраживања су показала да пружање пажње дететовом лошем понашању подстиче то понашање. Потребно је имати навику да се чини супротно, тј. указати пажњу детету када исказује позитивно понашање. Чак и позитиван коментар на оно што ради када се добро понаша смањује могућност упадања у овај непожељни облик понашања.
– Преусмерити пажњу детету. Искористити кратак распон пажње детета тако да покушате да преусмерите пажњу с објекта или активности која изазива фрустрацију на нешто друго
– Дати детету контролу око мањих ствари. Тиме се испуњава његова потреба за самосталношћу, нпр. питати дете да ли жели да пије чај или сок, да ли жели да се игра аутићем или лоптом
– Бити упознат с дететовим могућностима односно ограничењима (нпр. не водити уморно дете у куповину)
– Омогућити детету осећај успеха у игри и новим задацима у складу с доби и могућностима. Kод задатака почети од најједноставнијих и поступно уводити компликованије
– Предмете које дете не сме да дира треба сакрити и ставити ван досега како бисте искључили могућност сукоба око тих ствари
– Добро размислити о сваком захтеву које дете постави пре него што га одбаците. Да ли је захтев заиста претеран? Можда и није. Ако дете не тражи превише, требало би показати да му неке жеље могу бити испуњене
Ако се проблем с понашањем понавља, тада оно што се догађа непосредно пре (окидач) и непосредно након (реакција околине) тог понашања је оно што узрокује да се понашање понавља. Стога је важно препознати/анализирати шта се догађа пре и после понашања, поготово ако је понашање учестало.
Извор:  ordinacija.hr

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама