Poznato je da klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih aktuelnih izazova za celo čovečanstvo. Sami svedočimo pogoršanju situacije, svesni da je ovo jedan od problema koji će u još većoj meri opterećivati generacije naših učenika. Teorija profesora Džona Vajta, prema kojoj obrazovanje ima zadatak da učini našu planetu boljim mestom za život, jasno ukazuje na neophodnost adekvatne nastavne obrade ove globalne pretnje. Na važnost klimatskih promena kao nastavne teme ukazuje i činjenica da je na vodećoj svetskoj obrazovnoj ustanovi, britanskom Institutu za obrazovanje, osnovan Centar za nastavu klimatskih promena.
Svetski dan zaštite životne sredine, 5. juni, bio je povod za sprovođenje niza nastavnih aktivnosti u banjalučkoj Gimnaziji.
Nastavni projekat Klimatske promene – problem za prirodu i/ili društvo imao je za cilj sagledavanje i povezivanje ekoloških i društvenih uzroka i posledica ove planetarne opasnosti. Da bi sveobuhvatno upoznali svet u kome žive, učenici treba da shvate povezanost njegovih prirodnih i društvenih zakonitosti. Vodeći se tom mišlju, ovaj nastavni projekat su osmislili i koordinisali profesorka biologije dr Nataša Lukić i profesor istorije Danilo Kovač.
Nakon što su naučili da istraže literaturu i provere verodostojnost informacija dostupnih na internetu, učenici su 5. juna održali predavanje o uticaju klimatskih promena, kako na životnu sredinu, tako i na društvene procese. Narednog dana je u holu škole otvorena izložba lepo dizajniranih plakata, na kojima su učenici predstavljali svoja saznanja. Naime, svaki plakat je sadržao taksativno objašnjenje jednog uzroka ili posledice klimatskih promena, poput efekta staklene bašte, ozonskih rupa, suša, poplava, nedostatka hrane i vode za piće, povećanja nivoa mora, smanjenja biodiverziteta, pojave novih bolesti. Deo plakata ukazivao je na važnosti klimatskih promena za društveno-političke tokove poput revolucija, migracija, produbljivanja ekonomske nejednakosti i izbijanja različitih sukoba. Plakati su pored teksta sadržali kreativno osmišljene ilustracije.
Trećeg dana održana je javna debata na temu: Čovek više utiče na globalno zagrevanje nego globalno zagrevanje na čoveka. Kao epilog ovih aktivnosti, učenici su dali konkretne odgovore šta je to što mi kao pojedinci možemo da uradimo kako bismo poboljšali trenutnu situaciju. Ako bi se ovakav projekat sproveo u povoljnije doba godine, učenici nakon nastavnih aktivnosti mogu posaditi biljke u školskom dvorištu.
Navikli smo da se klimatske promene obrađuju samo iz aspekta prirodnih nauka. Međutim, kako bi mladi ljudi bili spremni da se suoče sa ovim problemom, važno je da razumeju kako i zašto je on nastajao. Znanje iz istorije je neophodno da učenici shvate kako se menjao čovekov odnos prema prirodi. U tom kontekstu objasnili su izgradnju prvih nasipa, pripitomljavanje životinja, industrijske revolucije, eksplozije atomskih bombi, Hladni rat, Černobiljsku katastrofu, te upotrebu nuklearne energije. Prednosti upotrebe atomske i nuklearne energije, ali i njihovog rizika za društvo predstavio je učenik Mihailo Bogdanić, takmičar iz predmeta fizika. Svoje znanje fizike je samoinicijativno inkorporirao u objašnjenja društvenih procesa, doprinoseći interdisciplinarnosti nastavnog projekta.
Osim uticaja čoveka na prirodu, učenici su razmatrali odnos prirode prema čoveku. Osvrnuli su se na uticaj neplodnih godina na izbijanje revolucija, te posledice promena nivoa mora i reka za ekonomsku, a time i društvenu stabilnost pojedinih zemalja. U tom kontekstu objasnili su moguće posledice presušivanja reke Po i Aralskog jezera, te poplava u našem regionu 2014. godine. Poznavanje istorije pomoglo im je da uključe prošlost u diskusiju o sadašnjim i budućim odgovorima na društvene opasnosti koje mogu doneti klimatske promene. U ovom kontekstu je korišćen potencijal predmeta istorija, koju su sa razlogom nazvali učiteljicom života.
Sledeća faza nastavnog projekta biće snimanje video-zapisa u kojima će učenici prezentovati svoje plakate, odnosno teme istraživanja. Osim prilike da uvežbaju javni nastup, učenici će se uključiti u aktivnu interakciju sa širom društvenom sredinom i na virtuelan način će širiti svest o značaju klimatskih promena.
Uz pomoć profesora građanskog vaspitanja ili demokratije ovaj projekat bi mogao proširiti svoj interdisciplinarni karakter. U sklopu ovog predmeta učenici mogu deliti letke svojim vršnjacima i sugrađanima o uticaju klimatskih promena. Letke bi sami dizajnirali, uvežbavajući informatičke veštine i koristeći vlastitu kreativnost. Potraga za finansijskom podrškom za ovu aktivnost, ili njeno proširenje, predstavljala bi pravi vid građanskog aktivizma. Takođe bi bilo zanimljivo ovu nastavnu temu obraditi iz aspekta veronauke, budući da važnost čovekove brige o prirodi nalazi uporište u Svetom pismu. Na časovima muzičke kulture učenici se mogu uveriti da je priroda oduvek inspirisala kompozitore klasične muzike. O tome, pored ostalog, svjedoči Hendlova Muzika na vodi, Respiđijeve Rimske pinije, a Vivaldi i Čajkovski su svoja dela nazvali Godišnja doba. Jedan od najpoznatijih kompozitora 20. veka, Olivije Mesijan, je svoju inspiraciju tražio i nalazio u cvrkutu ptica. Likovni i literarni konkurs o temi Svet koji nije antropocentričan može zagolicati maštu učenika, ali i skrenuti pažnju na značaj očuvanja životne sredine, kao jednog od glavnih uzroka klimatskih promena.
Autor: Danilo Kovač