Познато је да климатске промене представљају један од највећих актуелних изазова за цело човечанство. Сами сведочимо погоршању ситуације, свесни да је ово један од проблема који ће у још већој мери оптерећивати генерације наших ученика. Теорија професора Џона Вајта, према којој образовање има задатак да учини нашу планету бољим местом за живот, јасно указује на неопходност адекватне наставне обраде ове глобалне претње. На важност климатских промена као наставне теме указује и чињеница да је на водећој светској образовној установи, британском Институту за образовање, основан Центар за наставу климатских промена.
Светски дан заштите животне средине, 5. јуни, био је повод за спровођење низа наставних активности у бањалучкој Гимназији.
Наставни пројекат Климатске промене – проблем за природу и/или друштво имао је за циљ сагледавање и повезивање еколошких и друштвених узрока и последица ове планетарне опасности. Да би свеобухватно упознали свет у коме живе, ученици треба да схвате повезаност његових природних и друштвених законитости. Водећи се том мишљу, овај наставни пројекат су осмислили и координисали професорка биологије др Наташа Лукић и професор историје Данило Ковач.
Након што су научили да истраже литературу и провере веродостојност информација доступних на интернету, ученици су 5. јуна одржали предавање о утицају климатских промена, како на животну средину, тако и на друштвене процесе. Наредног дана је у холу школе отворена изложба лепо дизајнираних плаката, на којима су ученици представљали своја сазнања. Наиме, сваки плакат је садржао таксативно објашњење једног узрока или последице климатских промена, попут ефекта стаклене баште, озонских рупа, суша, поплава, недостатка хране и воде за пиће, повећања нивоа мора, смањења биодиверзитета, појаве нових болести. Део плаката указивао је на важности климатских промена за друштвено-политичке токове попут револуција, миграција, продубљивања економске неједнакости и избијања различитих сукоба. Плакати су поред текста садржали креативно осмишљене илустрације.
Трећег дана одржана је јавна дебата на тему: Човек више утиче на глобално загревање него глобално загревање на човека. Као епилог ових активности, ученици су дали конкретне одговоре шта је то што ми као појединци можемо да урадимо како бисмо побољшали тренутну ситуацију. Ако би се овакав пројекат спровео у повољније доба године, ученици након наставних активности могу посадити биљке у школском дворишту.
Навикли смо да се климатске промене обрађују само из аспекта природних наука. Међутим, како би млади људи били спремни да се суоче са овим проблемом, важно је да разумеју како и зашто је он настајао. Знање из историје је неопходно да ученици схвате како се мењао човеков однос према природи. У том контексту објаснили су изградњу првих насипа, припитомљавање животиња, индустријске револуције, експлозије атомских бомби, Хладни рат, Чернобиљску катастрофу, те употребу нуклеарне енергије. Предности употребе атомске и нуклеарне енергије, али и њиховог ризика за друштво представио је ученик Михаило Богданић, такмичар из предмета физика. Своје знање физике је самоиницијативно инкорпорирао у објашњења друштвених процеса, доприносећи интердисциплинарности наставног пројекта.
Осим утицаја човека на природу, ученици су разматрали однос природе према човеку. Осврнули су се на утицај неплодних година на избијање револуција, те последице промена нивоа мора и река за економску, а тиме и друштвену стабилност појединих земаља. У том контексту објаснили су могуће последице пресушивања реке По и Аралског језера, те поплава у нашем региону 2014. године. Познавање историје помогло им је да укључе прошлост у дискусију о садашњим и будућим одговорима на друштвене опасности које могу донети климатске промене. У овом контексту је коришћен потенцијал предмета историја, коју су са разлогом назвали учитељицом живота.
Следећа фаза наставног пројекта биће снимање видео-записа у којима ће ученици презентовати своје плакате, односно теме истраживања. Осим прилике да увежбају јавни наступ, ученици ће се укључити у активну интеракцију са широм друштвеном средином и на виртуелан начин ће ширити свест о значају климатских промена.
Уз помоћ професора грађанског васпитања или демократије овај пројекат би могао проширити свој интердисциплинарни карактер. У склопу овог предмета ученици могу делити летке својим вршњацима и суграђанима о утицају климатских промена. Летке би сами дизајнирали, увежбавајући информатичке вештине и користећи властиту креативност. Потрага за финансијском подршком за ову активност, или њено проширење, представљала би прави вид грађанског активизма. Такође би било занимљиво ову наставну тему обрадити из аспекта веронауке, будући да важност човекове бриге о природи налази упориште у Светом писму. На часовима музичке културе ученици се могу уверити да је природа одувек инспирисала композиторе класичне музике. О томе, поред осталог, свједочи Хендлова Музика на води, Респиђијеве Римске пиније, а Вивалди и Чајковски су своја дела назвали Годишња доба. Један од најпознатијих композитора 20. века, Оливије Месијан, је своју инспирацију тражио и налазио у цвркуту птица. Ликовни и литерарни конкурс о теми Свет који није антропоцентричан може заголицати машту ученика, али и скренути пажњу на значај очувања животне средине, као једног од главних узрока климатских промена.
Аутор: Данило Ковач