Zakoni koje završavamo doneće promene, vratićemo Ministarstvu ingerencije koje su mu oduzete, kao što je postavljenje i razrešenje direktora, ali i niz drugih. Cilj je da ustanove koje su i sada napredne još više napreduju, kaže ministar Mladen Šarčević
Raspust za učenike u centralnoj Srbiji nije dodatno produžen, što je izazvalo revolt đaka na društvenim mrežama; ministar prosvete upozorio je direktore i sekretare škola da neće tolerisati rasipanje novca na sudske postupke koji nisu morali da se dese, u pripremi je set prosvetnih zakona kojima se ide u reformu. Sve su to teme za razgovor sa Mladenom Šarčevićem, ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije. Ali, za početak se nameće njegovo obrazloženje da je duže odlaganje nastave zbog gripa teško nadoknaditi. Zašto?
“Mi smo živeli u državi gde ni štrajk od pola godine i bombardovanje ništa nisu remetili, a ovo sada je ispalo sporno. Dva dana dužeg raspusta je podnošljivo, jedna subota nikom neće nedostajati, druga može da se organizuje u hodu, ali gubitak od pet dana zahteva da se menja struktura drugog dela raspusta. Nemojte loše shvatiti, ali ljudi su već uplatili aranžmane, isplanirali zimovanje, ljutiće se i turistički radnici i mnogi drugi”, kaže Šarčević: “Školski kalendar donet je prošle godine na čudan način. Novim zakonom pokušavamo da damo spoljni okvir, a sredine će same da utvrđuju kriterijume na osnovu kojih će se praviti prekidi u nastavi. U razvijenom svetu manji prekidi su na 5-6 nedelja, nije dobro da deca budu mnogo odsutna, ali ni stalno u nastavi.”
*A kraći časovi, ne samo kao nadoknada?
U svetu su časovi duži, traju i do sat vremena.
*Pod uslovom da nije samo predavanje ili samo ispitivanje.
Neke tradicionalne vrednosti treba sačuvati. Mnogo veći problem je u modelu i načinu rada. Ako želimo da izbegnemo reproduktivno učenje i znanje, to zahteva duži put. To se ne može učiniti dekretom, promenom zakona niti voljom ministra, to mora da bude društvena potreba. Šta to znači? Moramo prvo da “uredimo” prve ljude koji treba da brinu o tome, direktore. Imamo 38 odsto škola koje imaju jedinice i dvojke u spoljašnjem vrednovanju, pa već u januaru krećemo u obuku i licenciranje direktora. Prvi put direktori će se baviti kvalitetom jer će to biti uslov za izbor, neće se birati ničijom voljom, niti po partijskoj i sindikalnoj pripadnosti. Nastavni proces, rezultati škola i obrazovanja najviše zavise od direktora, on daje impuls školi, on je pedagoški rukovodilac, organizuje rad, unapređuje ga i, ako je on slaba poluga, kako ćete dopreti do nastavnika?
*Kažete da 38 odsto škola ima ukupnu ocenu jedan ili dva, a u većini škola je prosečna ocena učenika iznad 4. Kako je to moguće?
Da li toznači da su deca pametnija od direktora i nastavnika? To znači da moramo da popravimo kriterijume koji su drastično pali i ne odražavaju stvarno znanje učenika.
*Kakve ocene direktori i nastavnici imaju u tim školama?
Govorimo o ukupnoj oceni svih procesa u školi. Slažem se da mnogim školama nije data najobjektivnije jer se, između ostalog, ne radi predmetni nadzor. Konkurs za 200 spoljnih saradnika pokrenut je jer u zavodima za unapređivanje kvaliteta i vrednovanje nastave ne rade najinventivniji nastavnici, kao nekad, ta tela nemaju snage da to procene na najadekvatniji način, zato smo uzeli spoljnu pomoć. Kad krenemo u dalju evaluaciju škola imaćemo bolji alat i znaćemo gde treba intervenisati, koga bi trebalo da obučimo.
*Kako izgleda dobra osnovna škola, šta treba da bude ako nećemo ovo što imamo? Koliko predmeta, kojih, šta će se i kako ocenjivati?
Mora da se promeni cela paradigma o kojoj pričamo. Recimo, ocenjivanje je sada procena kvantiteta znanja učenika koje se radi na standardni način i nastavnik je taj koji prognozira, a formalno, veća zaključuju ocene. Kada dobijete peticu iz fizičkog, muzičkog, tehničkog, izbornog predmeta – ne potcenjujem te predmete – imate dovoljno petica da anulirate matematiku, fiziku. Tako dobijate “kvaziuspeh”.
Nigde u svetu nema ovakav broj i izbor predmeta, dan traje isto, a nove veštine koje se stiču kroz informatiku, zdravstveno, pa hajde, i seksualno, saobraćajno obrazovanje, dobijaju značaj. To su pitanja izbornih programa ili programa koji se i kroz sadašnji kurikulum mogu prožeti ili se pojavljuju kroz više predmeta, pa ih treba povezati. Ne možete otvarati 18. ili 19. predmet, morate znati koliko traje dan, koliko čas, ali i znati da u svetu postoje škole koje mogu da obuhvate deo toga.
Ništa se bitno ne menja, i dalje imate predmete koji postoje, ali sadržina i način rada su bitne teme, gde će se promena videti već 2017. Hoćemo da se rasterećenje programa desi kroz međunastavna povezivanja i zajednička planiranja. Dete će lakše da shvati romantizam ili epohe istorije kroz zajedničku obradu teme, umesto kroz 4-5 predmeta. Lakše učite kad shvatite projekat koji na kraju sledi.
Funkcija učenja mora da se uklapa sa strategijom.
*Strategijom obrazovanja?
Strategija je spisak lepih želja i do 2020. ne može se ostvariti jer zahteva jednosmenski rad, duži boravak dece u školi, veću zaposlenost ljudi, a mi sve imamo obrnuto. Ali, ako digitalizujemo proces, a to ćemo kroz projekat E-prosveta, brzo ćemo krenuti napred. Ove godine će 200 škola biti dobro opremljene i digitalno zrele, kako se to kaže, svi zaposleni će biti spremni i da rade digitalno.
*Gde je tih 200 škola?
Konkurs će pokazati gde su. U Beogradu su verovatno spremniji, ali nije poenta da se samo iz Beograda krene. Za tu priču nemamo ozbiljna sredstva u budžetu nego partnere, Majkrosoft, Telekom, NIS, Huavej. Uskoro raspisujemo konkurs i ako bude uspešan kao za spoljne saradnike, imaćemo novi ljudski resurs koji će pomoći da se kvalitativni procesi dese brže nego što mi očekujemo.
Zakoni koje završavamo doneće promene, posebno krovni o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Zasada imamo dve ključne teze – vratićemo Ministarstvu ingerencije koje su mu oduzete, kao što je postavljenje i razrešenje direktora, ali i niz drugih. Cilj je da ustanove koje su i sada napredne još više. napreduju Sistem ocenjivanja ćemo dograditi i školama dati mogućnost da se brže osećaju autonomnim.
*I roditelji?
Neki su ambiciozni, neki nerealni preko mere, ali moraju da shvate da je svako dete za nešto stvoreno, a da se to ne vrednuje ambicijom da imaju sve petice. Ako znamo da učenik ima znanja za četvorku i škola ostvari taj rezultat s njim, to je dobar rezultat škole, ako prebaci četvorku, to je fantastičan uspeh. Međutim, ako podbaci, onda nešto nije u redu.
*Koje škole su četvorka i petica, mimo posebnih, poput Matematičke gimnazije?
Imate primera koliko hoćete, medicinske škole u Valjevu i Kraljevu, Tehnička škola u Užicu, Poljoprivredna u Valjevu… Kad uđete u te škole, čak i ako niste iz prosvete, vidite da sve funkcioniše. Takve škole će biti privilegovane i direktori dobiti licencu bez polaganja, ostali moraju da se obuče. Radi se i optimizacija mreže, što nije rađeno decenijama. Danas imate po tri, četiri srodne tehničke škole u istom mestu, zato radimo nove načine povezivanja škola već za sledeću školsku godinu. Angažovali smo lokalne samouprave, Privrednu komoru i Nacionalnu službu za zapošljavanje, i po upitniku radimo projekciju upisa. Neće biti revolucionarna jer je to nemoguće, ali videćemo prognoze, videćemo šta ide u prilog dualnom obrazovanju. Dualno se pojavljuje i na fakultetima. U saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, Komorom i fakultetima tehničkih i ekonomskih nauka, pokrenućemo nove dualne profile. Svaki poslodavac želi obučenog radnika, i želi da ga vidi još u toku obrazovanja.
Tu su i lokalne samouprave bitne, pominjali smo sjajnu Poljoprivrednu školu u Valjevu, odlično uređenu zahvaljujući inventivnim ljudima, ali u Valjevu nema agrokompleksa, sve je propalo, pa je pitanje da li ćemo taj resurs uništiti ili ćemo reći privredi – u Valjevu imate fantastičan ljudski resurs. Imate i obrnut slučaj: Čačak je voćarski kraj, ima odličan fakultet, sjajan Institut za voćarstvo, ali nema srednju poljoprivrednu školu. Neće valjda samo ljudi iz ekonomske i tehničke škole da idu na taj fakultet?
Kod nas tranzicija nije završena u glavama. Ja sam rođen u socijalizmu, koji nisam birao, karijeru ću završiti u kapitalizmu, koji nisam birao, ali moramo se prilagoditi okolnostima. Dualno obrazovanje nije fama, čitava Evropa ga radi, ne postoji samo švajcarski ili austrijski model, postoje i prelazni modeli. Naše medicinske škole su uvek imale praksu, i šta sad? Da nastavimo da ih školujemo za inostranstvo, a nama će uskoro nedostajati taj kadar?
*Dualno obrazovanje će zaustaviti odliv mladih?
Odliv ćemo zaustaviti onog dana kad budemo razvijena država. To nisu uspele ni mnogo razvijenije zemlje, poput Mađarske. Međutim, ima i povratnih linija, recimo u IT sektoru…
*Njih je lakše vratiti, dobre su plate, mogu na daljinu da rade.
Nema razloga da se ne dese i dobre plate i posao ako ima interesa. Ja ne mogu da govorim u ime Vlade i drugih ministarstava o razvoju društva, to prevazilazi moje ingerencije, ali ako govorimo o obrazovanju ono mora biti u duhu vremena. Ne možemo mi jedini da radimo peške, a čitava Evropa elektronski, ne samo dnevnike, da roditelj dobije brzu informaciju, već i testove, da se vidi šta je dobro, šta treba menjati. Sada se radi po sluhu, a mora se sistemski prići svemu.
*Vi dolazite iz privatnog školstva, u čemu se razlikuje od državnog?
Ne pravim takvu razliku. Nisu sve privatne škole osnovane da bi se kvalitetno bavile obrazovanjem, neki su ih osnovali radi zarade, lakšeg sticanja diploma, a lično sam se bavio samo kvalitetnim obrazovanjem, ušao sam u najbolje međunarodne programe IB koje radi mali broj škola u svetu i rangiranje fakulteta po tom modelu je “najtvrđe”. Izazov osnivaču predstavlja ulazak u najžešću međunarodnu utakmicu, gde su standardi vrlo visoki, ocenjivanje eksterno, bez prilike da ga ulepšavate svojim peticama. Malo njih je krenulo tim putem. Radio sam i u državnom sistemu, trudio sam se da u skladu s mogućnostima podignem nivo nastave. Dobra škola može u svakom sektoru da uradi šta hoće, važno je imati tim, povući energiju. Prednost privatne škole je što sebi dajete više slobode za kreativnost i brže sprovođenje ideja.
*Što se dodatno plaća.
I ovo besplatno je plaćeno. A najgore je kad platite nešto nekvalitetno.
*Sledeća stepenica su fakulteti.
Bila je prirodna potreba da se otvaraju privatni fakulteti, to je osvajanje tržišta, a među njima ima veoma dobrih i ozbiljnih ljudi koji su to doveli do visokih standarda. Sada pokušavamo zakonom da te standarde učinimo univerzalnim, informacije javnim, a ključna je rečenica – ja posle fakulteta idem da radim. Ako se studenti s nekog fakulteta dobro zapošljavaju, to je poruka i njima i roditeljima. Ako neko upisuje fakultet zarad mame i tate, diplome i sedam godina studiranja, neka odmah pogleda portal Dositej, gde je jasno preporuka šta jeste, šta nije za studiranje. Indirektnim pokazateljima dovešćemo mnoge stvari u red. Drugo, neće moći da se osnivaju fakulteti s pozajmljenim prostorom…
*To decenijama slušamo!
Pogledajte zakone i videćete da to do sada nije bilo rešeno zakonom, ali ako nešto truli 20, 30 godina može li za nekoliko meseci da se reši? Ne postoji čarobni štapić, ali postoji mogućnost da se sistemski pristupi. Mi smo za nekoliko meseci svaki problem markirali i pokušavamo da ih rešimo.
*Vidite li razliku između dece, roditelja i nastavnika pre 30, 40 godina i danas?
Ogromne su razlike. Ja radim 37 godina i kod mene se svi ponašaju na neočekivano dobar način, uljudno, vaspitano i pričamo iskreno. Neselektivnost kadrova u prosveti počela je odavno, ima tu čestitih ljudi, ali verujte, kada bismo pitali decu i roditelje, 30-40 odsto nastavnika ne bi trebalo da radi u školi.
*Kako ćete te ljude osposobiti da budu poželjni nastavnici?
Obučavaćemo ih, terati da se obuče. Kad sam ja bio mlad direktor u državnoj školi uzeo sam metodiku svih 73 predmeta, kao da ću da polažem ispit; nije bilo obuke, ali mislio sam da treba da znam, da mogu da pričam s kolegama kad obilazim časove. Sada se pristupa sindikalno, a direktor je činovnik Ministarstva.
*Slaće ga opet u Ivanjicu?
Slaće, ne baš u Ivanjicu, ali kad bude novi zakon, biće jasna pravila. Ako imamo sekretare škola, pravnike, koji ne poštuju i ne štite zakon nego čuvaju leđa direktorima i nekim paravanima, nećemo znati šta se tamo dešava. A onda: “Ministre, spasavaj”! Kako, kad nemam ingerencija?
*Vaša plata je oko sto hiljada…
Pre pet meseci, kad sam sam sebi određivao, bila je mnogo viša, a sada je 89.000.
*…Kolika je plata učitelja i nastavnika?
Četrdeset i nešto hiljada.
*Može li se s tom zaradom ozbiljno raditi posao u prosveti?
Te dve stari apsolutno nisu povezane na način na koji ih povezujete pitanjem. U vreme Ante Markovića plate su bile 1.200 maraka, okrene se kolo sreće, pa u hiperinflaciji 2-5 maraka. Kao direktor sam bio u stanju da kažem kolegama da su loše radili i za 1.200 i za pet maraka.
*To nije odgovor.
Evo vam drugi primer, neće lekar da uštedi na operaciji zato što je loše plaćen. Spoljna motivacija je važna, u privatnom zdravstvu je lekar mnogo bolje tretiran i plaćen, ali nisu svi otišli. Država daje koliko ima. Ja se zalažem da budu plaćeni prema vrednovanju kvaliteta; to znači platni razredi ne samo prema drugim grupacijama nego i unutar sistema. Kod mene u ustanovi ima pet nivoa plata i lako možete da skliznete i napredujete. Možemo da ustanovimo sličan model.
*Kada će profesor imati platu od koje može pristojno da živi?
Ja nisam premijer ni ministar finansija, ali i unutar istog budžeta mogu se praviti razlike. Morate znati da mi imamo prikazanu zaposlenost veću nego što jeste, haos u tzv. tehnološkim viškovima. Morali smo da razbijemo mnogo žabokrečine da nam nos izađe van. Imaćemo interesantan razgovor sa sindikatima, očekujem da se uključi i Ministarstvo finansija i da napravimo plan racionalizacije i uštedimo novac koji sada lažno prikazujemo kao plate. I da brže dostignemo ostale. Ne lažno. Ministarstvo nikada nije sprovodilo priču sa otpremninama, mi smo rezervisali 1.200 otpremnina za ovu godinu.
*Gde je višak, u jezicima, matematici, umetničkim predmetima?
Nije višak u predmetima. Mešetari se brojem đaka, primaju se deca s periferije u centralne škole i tako dobija odeljenje više. Realno, tu je država “preskočena”. Za školu sa osam odeljenja imate kompletan menadžment kao za školu sa 50, greje se zgrada od 5.000 kvadrata za 200 đaka, zato što ih je nekada bilo 1.200, a na sto metara imate istu takvu zgradu. Sve je to povezano. Dobar menadžer zna da se može uštedeti na grejanju, timovima, metodologiji učenja stranih jezika, sve do sertifikata. Nema tu velike filozofije – ako je država siromašna, ne može prosveta da bude bogatija, nadajmo se da će se država razvijati i da će je prosveta pratiti, ali pri tome unutrašnja raspodela ne mora da bude linearna. Kako ćete platiti boljeg nastavnika?
*To je pitanje za vas.
Pravimo sistem da to bude kvalitetno spoljne vrednovanje, da naučimo škole da imaju dobra samovrednovanja i da imamo dobre alate za praćenje.
*Finska reforma je najpoznatiji model?
Jeste, ali ne možemo tako da prepisujemo iz prostog razloga što je u Finskoj dugo trajalo dok se država nije dogovorila šta treba da se radi. Ovde nema dogovora šta treba da se radi.
*Ko treba da se dogovori?
Svi relevantni faktori u državi. Mora da se kaže “da, hoćemo kvalitetnu reformu”, a ne da se radi od ministra do ministra, od vlasti do vlasti. Šta god uradio dobro, ja nekom neću valjati samo zbog toga što sedim u timu Aleksandra Vučića, svestan sam toga. Dakle, Finska je prvo taj problem rešila, drugo, Finska je imala nivo vaspitanja koji smo mi imali sedamdesetih, a nemamo ga više, i odrešila je kesu. Mi nemamo odrešenu kesu već moramo da radimo reformu u uslovima suprotnim od Finske, s manje ljudi, bez novca i bez podrške svih društvenih faktora.
*Zašto ste prihvatili mesto?
Zato što mislim da imam energiju i znam kako. Ako su svi drugi nestrpljivi, mogu da se povučem. Ovde nestrpljenje nije saveznik. Ljudi imaju etos, moraju da budu motivisani, a nije samo spoljna motivacija važna, pa ni samo plate, nego i uživanje u radu i napredovanju u službi.
Ceo intervju pročitajte na: novimagazin.rs