НАШЕГ осмогодишњег сина су у школи учили да се љуби са другим дечацима, да се представља као девојчица и да може имати сексуалне односе са истим полом. Најстрашније од свега је што ове лекције недељама нико није приметио.

Сазнали смо сасвим случајно, тако што је дете кроз стидљиви кикот пријавило „данас смо радили сексија“. Када се клупко размотало, сви смо били подједнако запрепашћени: родитељи, учитељице и директор школе.

Лекције нису биле део редовне наставе већ програма „Промоција хуманих вредности“ који спроводи Црвени крст Србије уз подршку Министарства здравља, а са циљем смањења вршњачког насиља.

Уместо доброчинства, вредности по којој га сви познајемо, Црвени крст је изабрао да промовише „интеркултуролошке вредности“. Ако није довољно јасно, то су толеранција, поштовање различитости, родна равноправност, дечја права. И даље није јасно?

Ево овако: кад ваши синови љубе другаре то је „толеранција“, кад глуме девојчице то је „родна равноправност“, кад се уче хомосексуализму то су „дечја права“.

Није сарказам, деци су за те вредности заиста понуђена та објашњења.

Промоција хомосексуализма се по свој прилици догодила случајно. Волонтерка је говорила о сексуалном злостављању, деца су се засмејала, она им је објаснила да нико не сме да их пипа док не напуне 18, а да после могу имати сексуалне односе „са супротним и са истим полом“.

Упс! Нехотице је пред децом поновила политички коректни израз којим су је бомбардовали на свим радионицама свих НВО и који сви донатори воле да чују.

Можемо ли је кривити?

Крив је онај ко бира вредности које ће се промовисати нашој деци. Да ли промоција хомосексуализма спада у промоцију хуманих вредности?

Либерална догма која преовлађује у великом делу најразвијенијих земаља, поготово у Европској унији и САД, на ово питање даје потврдан одговор. Она учи да су сексуалност и родни идентитет ствар дечије слободе избора: „као чаролијом, дечак постаје девојчица, а девојчица постаје дечак“ – пише у програму који је подржало Министарство здравља Србије.

Наша дубока уверења да дечак треба да буде дечак, да малој деци не треба уопште говорити о сексу, а поготово не са истим полом, по либералима нису ништа друго него репресија.

Ударна песница либерализма у Србији је нови грађански законик. Његови заступници „уводе нове стандарде понашања у породици“ као да су наше породице њихова дедовина. Циљ им је исти – смањење вршњачког насиља – а главна реформа је проглашавање родитељске ћушке за злостављање.

У неким школама деци већ деле телефонски број за денунцирање мама и тата – родитељске осовине зла.

Поново ће наступити доба да држава отима децу од родитеља, нешто што Срби нису доживели од турског данка у крви. Васпитана против наше воље и окренута против нас, наша деца ће постати либерални јањичари.

Овде сам изнео лично искуство у јавност, због чега дугујем извињење остатку разреда. Наша школа је међу најбољима, што је доказао и наш заједнички одговор на ову кризу. Али са истим проблемом се суочавају и други: знате ли ви чему уче вашу децу?

Докле ћемо ћутати?

Ако од овог не направимо јавно питање нећемо моћи да спречимо далеко веће проблеме који прете свим породицама у Србији.

На нама родитељима је да пошаљемо поруку да наше школе и породице нису пробни полигон за радикални либерализам. О васпитавању наше деце, о стандардима понашања у нашим породицама, одлучиваћемо ми, а не набеђени идеолози који презиру стварност и надмене бирократе које ником не полажу рачуне.

Вршњачко насиље је нарасло када су либерали умањили ауторитет учитеља. Њихово „решење“ да умање и ауторитет родитеља ће само долити уље на ватру. Потребно је вратити ауторитет у школе. Вршњачко насиље се неће решити тако што ће дечаци постати девојчице, већ тако што ће постати витезови. Потуци се, али не да би малтретирао слабијег, већ да би га заштитио.

Издиктирајмо списак својих вредности, да нам га не би диктирали други.

Извор: novosti.rs