Изокренута учионица у настави књижевности

март 1, 2015

 
Започните читалачку револуцију:
Изокрените своју учионицу употребом блогова
Да ли деца заиста читају? То је питање вредно нашег размишљања. У доба када бројни „ометачи“ доприносе да читаоци све више оклевају пред књигом, човек се мора запитати колико наши ученици уопште читају.
uciteljica (1)
Постоје докази који оправдавају наш страх . Грант Вигинс је недавно објавио истраживање о једној типичној америчкој средњој школи. Установљено је да је предмет Енглески језик најмање омиљен међу ченицима, и што је још горе, они презиру читање! Ево шта су неки од њих рекли о томе :
„Иако су све те књиге, како кажу, класика, оне су веома незанимљиве. Скоро свако од мојих школских другова признаје да никада не чита књиге јер су толико болно досадне . . . Такође, ако есеји, које морамо да пишемо, нису написани тачно онако како наставник воли, скоро је загарантовано да ћемо добити лоше оцене. Никад не добијамо прилику да нешто напишемо онако како бисмо сами желели, јер је све тако укалупљено и строго одређено. На тим часовима нема никакве слободе. Све у свему, ти часови су права беда.“
„Не свидја ми се настава енглеског језика и књижевности јер ме те књиге које читамо уопште не занимају. Зато ми је и прилично тешко да их читам све одреда. Радије бих читала када бих сама могла да бирам које књиге желим да читам уместо да их други бирају за мене .“
„Нема никакве користи од читања тих старих књига и измишљања неких глупих осец́ања која би, као, требало да проистекну из читања, када ништа од тога нема смисла и књига је, просто речено, глупа.“
Не мора да буде овако. И у вашој школи се може догодити читалачка трансформација слична ономе што се догодило у мојој учионици; страх и ужас могу уступити место узбуђењу и потреби самоизражавања. Ученици ц́е читати, ако буду могли сами да бирају књиге. Они ц́е писати изражајно и јасно ако им се омогући да изразе властите мисли. Уместо да читају под принудом или уопште не читају, они ће бити инспирисани читаоци, ако се то деси под њиховим условима. Све што треба да урадите је да промените приступ: нека ученици сами буду креатори свог начина учења .
Флип
Већ вам је познато да у изокренутој учионици (флиппед цлассроом), ученици могу да прате онлине предавања од куц́е, одакле могу да се укључују у учење засновано на пројектима. Овакав приступ често се користи у математици и настави физике, хемије и сличних предмета, јер скраћује време које је неопходно у класичном моделу наставе, па наставници мање времена троше на предавања и добијају више времена за подучавање својих ученика. Ученици могу ћешће да добију помоц́ наставника, а то повец́ава вероватноц́у да ће резултати учења и разумевања бити бољи.
Али како ће то „изокретање“ изгледати у настави језика и књижевности? Ово питање ме мучи јер је толико већ писано о његовом коришц́ењу у настави математике и других наука, али нико није обрац́ао пажњу на језик и уметности. На већини часова књижевности, пажња ученика фокусирана је на једном заједничком тексту (као што је роман, на пример) о којем пишу белешке, есеје, попуњавају радне листове, радећи сами или у групи. По правилу, ученици дела читају самостално, код куц́е , далеко од помоц́и наставника. Невоља је у томе што не постоји начин да са сигурношц́у знате да ли ученици уопште читају, а камоли да ли у том искуству још и уживају. При том, не постоји могучност да им помогнете када се боре са текстом који нису у стању да разумеју.
Решење
Схватио сам да традиционалну наставу енглеског језика треба окренути наглавачке . Ученици треба да имају прилику да читају на часу и такође, да учествују у избору онога што читају. Уместо да одговарају на питања са листе истраживачких задатака и упутстава, коју је саставио наставник, ученици треба да имају слободу да пишу о ономе што сами сматрају важним, онако како они желе.
Преокрет који сам први пут увео пре две године, подразумева све ове ствари; захваљујући томе на часовима смо створили „заразну“ читалачку атмосферу и добили страствене читаоце . Промена се темељи на двема кључним стварима: на праву ученика на избор и увођењу блогова у наставу. Овакав приступ је потпуно променио начин на који предајем књижевност, а моји ученици су више пута изјавили да је то била најбоља наставна у тој школској години.
1327960662_309211185_1-Slike--cASOVI-SRPSKOG-JEZIKA-I-KNJIzEVNOSTI-U-ZRENJANINU
Преглед
Ученици бирају књижевно дело које сматрају погодним и прихватљивим за њихов ниво читања (а у тој њиховој лектири има и заиста вредних књига).
Дело читају на часу, три до четири пута недељно, током две и по недеље. Морају да читају активно, али су слободни у избору својих метода: индекс картице, пост-ит заставице, скупљање поена у својим бележницама, итд.
Код куц́е, ученици пишу на свом блогу, користец́и метод Пишем да бих научио. Притом слободно уређују своје постове, пишући на тему по сопственом избору .
Дакле, у школи читају, а о својим читалачким искуствима и запажањима пишу на блогу, код куц́е .
Страх
Тачно знам шта управо мислите! Каква је то револуционарна промена, ако ученици, све време, читају на часовима!? Каква је онда ту функција наставника? О томе сам, такође, и ја бринуо. Ипак, док су читали , ја сам био њихов тренер и инструктор. Било да сам коментарисао на њиховим блоговима, или прилазио њиховим столовима док су читали, пружајући им подршку, објашњења и помоћ када им је била потребна, ја сам их водио кроз процес читања и разумевања книжевног текста . Но, много значајније од тога је оно што се заправо дешава унутар тог процеса; то је освајање вештина дефинисаних и државним образовним стандардима.
А ти стандарди подразумевају да ученци могу да:
. . .без значајне туђе помоћи, схвате и вреднују сложене текстове из различитих области, да могу вешто да се изражавају и аргументују своје тврдње, да умеју тачно да пренесу компликоване или вишеструке информације.
Исто тако, ученици треба да буду у стању да самостално распознају кључне информације у излагању говорника, као и да затраже додатна објашњење и постављају релевантна питања. Од њих се очекује да умеју да реализују туђе идеје, да јасно артикулишу своје идеје, као и да умеју уверљиво да потврде да су разумели. Треба да покажу добро познавање стандардног енглеског језика и способност да, без туђег навођења и сугестија, користе широк вокабулар. Шире гледано, они постају самоусмерени ученици, способни да успешно траже и користе све изворе који им могу бити од помоћи, укључујуц́и наставнике, вршњаке, као и одговарајуће штампане и дигиталние материјале.
Ако погледате блогове мојих ученика, видећете да они раде све ове ствари . Они су независни читаоци и писци и самостални су у учењу. Они умеју да процењују сложене текстове и преносе компликоване, сложене информације . Они читају и пишу са циљем да разјасне нејасноће и умеју да постављају проницљива питања о тексту којим се баве.
Пример 1 : Велики Гетсби
Пример 2 : Гордост и предрасуде
Пример 3 : Сто година самоц́е
Пример 4 : Гордост и предрасуде
Зашто Блогови ?
Сврха оваквог приступа је унапређивање учења уз пружање подршке ученицима. Блогови су допринели изграђивању новог менталитета, подстицању маште да ствара, да стално нешто чачка, да обликује. Ученици сами бирају своју тему, илуструју своје текстове сликама, а уз то, слободни су да одлуче да ли ће свој рад промовисати преко друштвених медијских платформи. Више не мора да им се говори шта да напишу и како, јер не осећају потчињеност пред вољом и ауторитетом наставника. Блогови су им пружили осећај независности и слободе избора, а то им је омогућило да откривају властито искуство учења.
Употреба блога је свему овоме додала димензију која писање есеја на стари начин и објављивање чланака на интернету чини неупоредивим; то је могућност ширења. Када ученици једном објаве пост, њихово писање излази изван граница четири зида школске учионице и постоји у свету. Ово ставља њихов рад „тамо негде“ где је видљив, а то мења њихов приступ писању . У средишту њихове пажње више није само циљ да импресионирају наставника, пошто је сада њихово дело изложено процени најшире публике – школских другова, пријатеља, и бројних блогера од којих очекују похвале и одобравање.
Аутентично учење
Сократ је једном рекао: „Ја никога ништа не могу научити, само их могу подстаћи да мисле .“ Изокренуто читање и писање на блоговима је динамичан начин да ученици управљају процесом свог учења. То је оно што чини револуционарним њихов поглед на читање и писање, представљајуц́и га као креативни изазов у којем речи, слике и формат служе као средства за изражавање њихових идеја.
Превод: Бранијета Конџуловић
Изввор: http://knjigoljupci.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама