Измене и допуне пет закона из области образовања су усвојене, а критике стижу и од синдиката и од просветних радника на друштвеним мрежама. Ставка којом су посебно незадовољни јесте увођење могућности комбиновања одељења од 5. до 8. разреда.
Портал Нова подсећа да су Синдиката образовања Србије раније су навели да ће „спајање“ два, три или четири разреда у комбиновано одељење, због узраста ученика, природе планова и програма наставе и учења, који се реализују, несумњиво негативно утицати на квалитет наставе.
Друга лоша страна ове измене, кажу просветари, је то што се отварају могућности за стварање технолошких вишкова у просвети.
“Ако ћу ја предавати српски језик и књижевност ученицима одређеног узраста, а моја колегница старијим ђацима исти предмет, то значи да радимо обе, али ако се наметне појединцу да он ради комбиновано са ученицима различитог узраста, онда ‘отпада’ друга особа”, каже Весна Војводић Митровић, председница Синдиката просветних радника “Независност” за портал Нова.
Она додаје да није било неке јавне расправе која би омогућила да се просветари укључе у размишљање и допуну допуна и измена које треба да подигну квалитет нашег система образовања и васпитања.
Војводић Митровић истиче да су законске новине “недовољно усмерене ка квалитативним помацима”.
Она је истакла да је требало смањити број ученика по одељењима по градским срединама, нарочито по гимназијама, где је знатно више него 30 ученика.
Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника Србије наводи за Нову да комбинована настава није била предмет разговора синдиката са Министарством просвете и додаје да се они свакако не би сагласили са тим изменама.
Она истиче да комбиновано предавања за предметну наставу није познато на овим просторима и додаје да само у сеоским срединама и школама са мањим бројем ученика имамо ситуацију да учитељица ради са првим и трећим или другим и четвртим разредом истовремено.
“Апсолутно је непознато како ће наставник српског, хемије или биологије да ради са два узраста на једном часу. Како бих ја могла да за 45 минута предајем падеже петацима и радим анализу неке песме са седмацима, то је апсолутно немогуће урадити, а посебно не квалитетно”, каже Јанковић за “Нову”.
Она каже да у овом тренутку не може да процени колики би били вишкови наставника због овог модела, али да претпоставља да би они могли да буду најмање седам одсто.
“Ако на једној страни имамо повећање зарада за седам одсто, а на другој страни смо буџет за просвету смањили онда је логично да морамо да смањимо и број извршитеља, нека моја процена је да то сигурно мора бити најмање седам посто јер је за толико повећана плата. Ви немате већа издвајања него мања, а наводно повећавате зараде, онда то апсолутно нема логике”, истиче Јанковић.
Извор: Нова