У последњих 15 месеци у основним и средњим школама у Србији на неодређено запослено је само 148 учитеља и наставника, док под уговорима на одређено ради око 25.000 људи, због чега представници синдиката траже укидање забране запошљавања у образовању, а министар просвете Младен Шарчевић већ је покренуо ту иницијативу пред представницима Фискалног савета.
Председник Синдиката радника у просвети Србије Слободан Брајковић каже да је већину запослених у просвети на одређено чине жене и да оне због уговора на одређено не могу да заснују породицу, не могу да иду на породиљско боловање јер се плаше да ће остати без посла, не могу да подигну кредит.
„Овом мером, на неки начин, смањујемо наталитет у нашој земљи. Да је свака од тих жена родила по једно дете, ми би данас имали један град више. Овако смо све то изгубили уредбом која у образовању не значи ништа јер та радна места постоје“, рекао је Брајковић за Танјуг.
Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић скреће пажњу да је велики проблем до сада био то што владина Комисија за давање сагласности за нова запошљавања радно место одобрава школи, где често буде нерационалних одлука директора
„Дешава се да, рецимо, да школи треба математичар па Комисија школи одобри једно радно место на неодређено, али директор не запосли математичара, него га остави да ради на одређено, а запосли неког другог“, појашњава она.
Додаје да је данас скоро трећина запослених у образовном систему без икакве заштите, те да УСПРС тражи отварање конкурса за „чиста радна места“, јер у Србији сваке године оде у пензију 2.500 до 3.000 људи.
Министар просвете Младен Шарчевић покренуо је иницијативу за укидање забране запошљавања у просвети на недавном састанку са представницима Фискалног савета.
Он је за Танјуг појаснио да су о томе говорили више пута и он и министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић, али и министарка задужена за демографију и популациону политику Славице Ђукић Дејановић.
„Ако је постојао разлог за увођење закона о забрани запошљавања пре пет година и ако је он тада користио, сада прави штету. Говоримо о више од 25.000 људи који у образовању раде на слободним радним местима. Треба решити статус тих људи“, истакао је Шарчевић.
„Укидање забране запошљавања значило би великом броју младих људи у просвети, а не би направила никакву штету држави“, појаснио је он.
Са његовом иницијативом, како каже, слажу се и представници Фискалног савета, који ће то предложити Влади Србије, али ће разговарати и са ММФ-ом о укидању те мере за просветаре.
Мера забране запошљавања у јавном сектору уведена је крајем 2013. и до сада је у договору са ММФ-ом у више наврата продужавана. За ново запошљавање потребно је одобрење посебне владине Комисије за давање сагласности.
Извор: РТВ