Притисци које школе трпе годинама се појачавају, али од прошлогодишње мајске трагедије, све се отело контроли, а нормално функционисање школа озбиљно је уздрмано. Ово се може закључити из писма које је колектив Основне школе “Јован Миодраговић” из Београда упутио на нашу адресу, с молбом да им омогућимо да се и њихов глас чује. Јер се све оно што им се дешава отело контроли.
Увреде, претње, чак и претње малолетној деци запослених постале су готово свакодневне, кажу из ове школе.
Њихово писмо преносимо у целости.
“Поштовани сви, којима је битно где смо, шта смо и куда идемо…
Пишемо ово писмо да бисмо упознали ширу јавност са облицима насиља којима су изложене наше колеге, а који се сигурно дешавају и у другим школама и градовима.
Свесни смо чињенице да је у светлу страшних и монструозних догађаја који су задесили нашу земљу маја 2023, пажња јавности, Министарства и родитеља усмерена на вршњачко насиље, и то не споримо. Али осим повремених случајева који освану у медијима, нико не жели да говори о насиљу које се врши над наставницима, директорима и осталим запосленима у школи.
У последњих годину дана, колеге наше школе биле су изложене застрашујућим облицима вербалног и дигиталног насиља. Навешћемо само неке примере, без именовања било ког учесника, будући да су, вероватно, могли да се догоде у било којој школи у Србији.
Претње одељењском старешини телефоном, претње ученика на Вајбер групи одељењском старешини и њеној породици, претње и клетве упућене наставници које су у вези са њеним приватним животом, застрашујуће претње упућене наставници и њеној деци путем отворених порука на Инстаграму…
Овај последњи случај у низу, а који се недавно десио нашој колегиници, покренуо је и нашу најјачу реакцију досад. Он је посебно застрашујући будући да укључује најгнусније и најокрутније претње на једној друштвеној мрежи упућене њеној породици, тачније њеној малолетној деци. О целом случају је обавештена полиција, а случај је такође пријављен и на платформи ,,Чувам те’’. Нимало не претерујемо ако вам кажемо да нам се, читајући те претње, ледила крв у жилама, а кап која је прелила сваки степен наше трпељивости је чињеница да постоји сумња да су оне дошле од старијих ученика основне школе. И уместо да то буде аларм који ће беспоговорно зауставити сваку бесмислену опаску и навести на озбиљна преиспитивања, до нас стижу различити коментари. Један, који нас је оставио у неверици и поразио нас и као људе, и као наставнике, јесте да профил на друштвеној мрежи не треба да буде откључан, и да је та лична немарност довела до тога! Питамо се да ли је стварно могуће да се тако постављају ствари и да се за овакву врсту насиља то нуди као оправдање. Да ли би оправдање за неки евентуални напад на улици од стране ученика било то да смо сами ишли кући без личног обезбеђења?!
Питамо се шта је следеће?!
И по ко зна који пут, ствари се изврћу наопачке, а све са циљем да се истини не погледа у очи. Сваки родитељ је дужан да упути дете у правила коришћења друштвених мрежа, да му објасни шта се сме, а шта је забрањено. Када дете прети наставницима и запосленима у школи, то није ,,пубертет’’, или ,,изазов’’, или ,,шала’’ – то је кривично дело! Када ученици вређају унутар својих Вајбер група наставнике, називајући их најпогрднијим именима, уз најразличитије скандалозне коментаре, да ли размишљају о томе да је и то кажњиво? Ублажавање тих чинова може само да доведе до још већих проблема. Наставници нису ,,тамо неки људи’’ који треба да подносе увреде, уцене и претње. Не заборавите да већина њих има децу. Родитељ васпитава своје дете, а наставник му помаже тако што му даје повратну информацију. Сви смо на истој страни, а не противници.
И док сви не вратимо у своје моралне кодексе стид као валидни параметар, нећемо далеко догурати.
И док не освестимо личну одговорност и не суочимо се са последицама њеног одсуства, проблеми ће само прерастати из једног облика у други.
И док нам увек буде неко други крив, наше двориште неће бити почишћено.
И зато, још једном истичемо – школа је институција вредна сваког поштовања! Ауторитет наставника се не гради само у школи. Свест о њему негује се и у нашим домовима. Поштовање, разумевање и пристојност се подразумевају. Не смеју да постану реткост.
Колектив Основне школе “Јован Миодраговић”