Dok Danska predlaže da se nastavnicima, pod strogo određenim uslovima, dozvoli i fizička intervencija kada učenik ozbiljno ometa nastavu, Francuska i Engleska već imaju uređene mehanizme privremenog udaljavanja učenika iz učionice. U Srbiji su nastavnici suočeni sa drugačijim sistemom mera, u kojem rešavanje problema često zavisi od postupanja više školskih službi. Kako zaštititi pravo jednog deteta na obrazovanje, a istovremeno i pravo čitavog odeljenja da nesmetano uči?
Zamislimo situaciju koja mnogim nastavnicima nije nepoznata. Čas je počeo, nastavnik pokušava da objasni novu lekciju, ali jedan učenik neprestano dobacuje, ustaje, šeta po učionici, razgovara naglas i ometa druge. Upozorenja ne pomažu. Nastavnik prekida izlaganje, pokušava da smiri situaciju, ponovo započinje lekciju, a zatim sve kreće ispočetka.
Ako se takva situacija ponavlja iz časa u čas, postavlja se pitanje koje prevazilazi problem discipline: šta se dešava sa pravom ostale dece na obrazovanje?
Upravo to pitanje poslednjih godina sve ozbiljnije razmatraju evropski obrazovni sistemi. Razlike u pristupu su značajne. Neke zemlje nastavnicima daju jasno definisana ovlašćenja da učenika privremeno udalje sa časa, uz obezbeđen nadzor i nastavne aktivnosti. Druge insistiraju na prevenciji, individualnoj podršci i saradnji sa stručnim službama. Danska je otišla korak dalje, predloživši zakon koji bi u izuzetnim situacijama omogućio i fizičko intervenisanje.
Danska: Fizička intervencija kao poslednja mogućnost
Dansko Ministarstvo obrazovanja predstavilo je 8. oktobra 2026. godine zakonski predlog kojim se proširuju i preciziraju situacije u kojima školsko osoblje sme fizički da interveniše.
Predlog se ne odnosi samo na slučajeve kada učenik ugrožava fizičku bezbednost drugih, već i na ozbiljno ometanje nastave i psihičko uznemiravanje.
Prema objašnjenju Ministarstva, fizička intervencija mora biti izuzetak, poslednja mera nakon što su iscrpljene druge mogućnosti. Ona mora biti srazmerna situaciji, što kraća i što manje invazivna. Ne sme da zameni pedagoški rad, niti predstavlja dozvolu za telesno kažnjavanje.
Dansko ministarstvo objavilo je i podatke prema kojima više od četvrtine nastavnika primećuje porast nasilnog i agresivnog ponašanja, dok je u svakom petom odeljenju nasilje bilo usmereno i prema nastavnicima.
Francuska: Učenik može da bude udaljen sa časa, ali ne i ostavljen bez nadzora
U nižim i višim srednjim školama u Francuskoj nastavnik može, u izuzetnim slučajevima, da udalji učenika sa konkretnog časa. U tom slučaju, škola se mora pobrinuti da on bude bezbedan.
Prema pravilima francuskog Ministarstva obrazovanja, učenik mora biti preuzet u okviru školskog sistema nadzora, a nastavnik o incidentu obaveštava nadležne školske službe.
Francuski državni portal Service Public navodi i da učenik za vreme udaljenja dobija zadatak koji treba da obavi u školi, a roditelj se obaveštava o izrečenoj meri.
Posebno je zanimljivo to što se u Francuskoj razlikuju dve situacije: kratkotrajno udaljavanje sa jednog časa kao pedagoška mera i formalna disciplinska sankcija privremenog isključenja iz nastave, koja može trajati najviše osam radnih dana i zahteva posebnu proceduru.
Iako ovaj mehanizam sam po sebi ne garantuje da će se ponašanje učenika popraviti, on rešava neposredan problem: nastavnik može da nastavi rad sa odeljenjem, dok učenik koji ometa nastavu ostaje pod nadzorom i u obrazovnom procesu.
Engleska: Udaljavanje iz učionice nije isto što i isključenje iz škole
U Engleskoj, smernice Ministarstva obrazovanja Behaviour in Schools predviđaju mogućnost privremenog premeštanja učenika iz učionice u poseban prostor unutar škole. Ova mera može se koristiti kada je neophodno ponovo uspostaviti uslove za učenje, ali mora biti srazmerna i sprovedena u skladu sa školskom politikom ponašanja.
Za nadzor nad učenikom koji je udaljen, odgovorna je škola.
Posebno je važno što britansko Ministarstvo obrazovanja preporučuje školama da prikupljaju i analiziraju podatke o ovakvim merama. Ako se isti učenik neprestano udaljava sa časova, škola treba da preispita da li mera deluje i kakva mu je dodatna podrška potrebna.
A Srbija? Nastavnik ima obavezu da održi red, ali nema isto ovlašćenje kao kolege u Francuskoj
Naš Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa mere za učenike koji krše pravila ponašanja, ometaju ostvarivanje prava drugih ili čine teže povrede obaveza. Međutim, ne propisuje jasno i opšte ovlašćenje predmetnog nastavnika da samostalno, kao disciplinsku meru, udalji učenika sa konkretnog časa zbog upornog ometanja nastave.
Član 83 Zakona predviđa pojačan vaspitni rad kada učenik krši pravila ponašanja ili svojim postupcima ugrožava ostvarivanje prava drugih. U taj rad uključuju se odeljenjski starešina, pedagog, psiholog, školski timovi i roditelji.
Zakon predviđa i opomene, ukore, a za određene teže povrede obaveza i povrede zakonskih zabrana – formalni vaspitno-disciplinski postupak.
Od 2023. godine postoji i mogućnost privremenog udaljavanja učenika iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada u zakonom određenim težim slučajevima. Ali takvu odluku donosi direktor, nakon propisane procene i u okviru disciplinskog postupka. To nije isto što i udaljavanje sa jednog časa zato što učenik uporno ometa nastavu.
„Nastavniku su vezane ruke“
O tome je u martu 2026. za Euronews Srbija govorio Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
„Nastavnik ne može da primeni nikakvu meru sem da razgovara sa učenikom ili da ga upiše u elektronski dnevnik. Takođe, ni sa časa ne sme da ga izbaci“, rekao je Antić.
On je ukazao i na problem učenika koji se više puta upisuju u dnevnik zbog neprimerenog ponašanja, ali se njihovo ponašanje ne menja.
„Nastavniku su vezane ruke“, ocenio je Antić, objašnjavajući da dalje postupanje zavisi od odeljenjskog starešine, stručne službe i rukovodstva škole.
Šta Srbija može da nauči iz evropskih primera?
Jedna od mogućnosti bila bi da se propisima jasno uredi kratkotrajno udaljavanje učenika sa časa kada njegovo ponašanje ozbiljno onemogućava nastavu, ali uz nekoliko važnih uslova. Pre svega, učenik ne bi smeo da ostane bez nadzora. Škola bi morala da obezbedi osobu koja ga preuzima i prostor u kojem može da se smiri i nastavi obrazovne aktivnosti.
Takođe, udaljavanje ne bi smelo da bude prva reakcija na svako dobacivanje, nemir ili nepažnju. Pre toga nastavnik bi trebalo da pokuša da reši situaciju u učionici, osim kada je ugrožena bezbednost.
Posebno je važno razlikovati namerno kršenje pravila od ponašanja povezanog sa razvojnim teškoćama, invaliditetom, emocionalnim problemima ili drugim potrebama za podrškom. Ista reakcija škole ne mora biti primerena svakom detetu.
Druga mogućnost jeste uvođenje jasnog školskog protokola za ponavljano ometanje nastave. Umesto da svaki nastavnik sam pronalazi rešenje, škola bi imala unapred dogovoren postupak: ko dolazi po učenika, ko razgovara s njim, kako se obaveštavaju roditelji i kada se uključuje stručna služba.
Treća mera bila bi sistematsko praćenje učenika koji se više puta udaljavaju sa časova. Engleski primer pokazuje zašto je to važno: ako se problem ponavlja, nije dovoljno neprestano primenjivati istu meru. Potrebno je utvrditi uzroke, obezbediti podršku i napraviti plan povratka učenika u redovan rad.
Međutim, za sve to potrebni su ljudi.
Teško je zamisliti delotvorno udaljavanje učenika sa časa ako u školi nema ko da ga preuzme, ako psiholog i pedagog već rade sa velikim brojem dece ili ako nastavnik mora da napusti ostalih 25 učenika kako bi rešavao problem jednog.
Zato bi svaka promena propisa morala da bude praćena organizacionim i kadrovskim rešenjima, a ne samo novim ovlašćenjima nastavnika.
Da li štitimo prava jednog deteta tako što zanemarujemo prava ostalih?
U raspravama o disciplini često se stvara privid da postoje samo dve mogućnosti: ili će škola tolerisati svako ponašanje učenika, ili će se vratiti strogim i represivnim merama.
Ali evropski primeri pokazuju da postoji i treći put. Moguće je zaštititi dostojanstvo učenika koji ima problem sa ponašanjem, obezbediti mu stručnu podršku i istovremeno zaštititi pravo njegovih drugova da uče.
Udaljavanje sa časa, kada je neophodno i pažljivo uređeno, ne mora da znači odustajanje od deteta. Može da bude privremena mera kojom se sprečava dalje narušavanje nastave, dok se sa učenikom radi na rešavanju problema.
Ali ako se svede na slanje deteta iz jedne prostorije u drugu, bez razgovora, podrške i plana za promenu ponašanja, onda se problem samo premešta.