U nastavku donosimo zanimljivu i poučnu priču nepoznatog autora koja može biti lepa inspiracija nastavnicima za početak naredne školske godine. Uz korekcije, razume se.
Jednoga dana učitelj je zamolio učenike da na list papira napišu imena svih osoba koje ne podnose, koje su ih povredile, razočarale ili im jednostavno izazivaju odbojnost. Kad su svi završili, rekao je:
– Sutra donesite u školu onoliko komada paradajza koliko ste imena zapisali.
Sledećeg dana neki su imali dva, neki tri, pet, pa čak i više paradajza. Učitelj im je podelio plastične kese i rekao:
– Od danas, pa naredne dve nedelje, nosite ih svuda sa sobom. U školi, kod kuće, na igralištu, u autobusu.
Već nakon nekoliko dana učenici su se pokajali. Paradajz je počeo da se kvari – da smrdi, curile, prlja sve redom. Neki jedva da su mogli da podnesu miris, a oni s više paradajza žalili su se na njihovu težinu i sramotu.
Nakon nedelju dana učitelj je okupio razred, saslušao njihove pritužbe i mirno rekao:
– Vidite kako je teško svaki dan sa sobom nositi nešto pokvareno? Isto je i s mržnjom, zameranjem i ljutnjom koju nosite u srcu. Upravo one truju vaš život. Ako ne možete da izdržite nekoliko trulih paradajza, zamislite šta vam svakodnevno čini nošenje ljutnje i gorčine.
– Ljudsko srce je poput vrta – dodao je. – Treba redovno čupati korov. Opraštati. Ostaviti mesta za ljubav, zahvalnost, mir.
(Nepoznat autor)