Ima li istine u staroj poslovici – „Gledaj majku, biraj ćerku“? Na ovo pitanje psihologija velikim delom može da da odgovor. Tačnije, psihologija dopunjuje – gledaj oba roditelja. Naravno, postoje izuzeci.
Prošlo je to vreme kada su roditelji birali svojoj deci bračne partnere. Ipak, ovaj običaj i dalje traje u nekim islamskim zemljama, u Indiji, a možda i u Africi i Južnoj Americi.
Vladeta Jerotić u dnevnom listu „Politika“, od 30. decembra 2017. godine, piše o tome kakva je uloga naših roditelja kada biramo bračne partnere, odnosno kada se zaljubljujemo. Dakle, kako se zaljubljujemo? Slučajem ili skrivenom zakonitošću? Jerotić kaže da dubinska psihologija u XX veku ukazuje na odlučujuću ulogu oba roditelja u kasnijem izboru partnera njihove odrasle dece. Poznata u psihologiji, dobrim delom i dokazana, identifikacija deteta sa oba roditelja (kada su prisutni u ranom detinjstvu, do treće, četvrte godine deteta) ostravlja trajan trag u nesvesnom biću deteta koje će kasnije, kada se i ako se bude zaljubilo, birati, nesvesno oca ili majku „prepoznajući ih“ u budućem mužu ili ženi.
Kako Jerotić piše, ovako određeni izbor partnera može da bude srećan ili nesrećan, a zavisi od toga kakvi su roditelji bili. Zamislite identifikaciju devojčice čiji je otac bio alkoholičar i nasilnik. I ne samo alkoholizam, tu su različiti spektri lošeg karaktera.
Ne treba zanemariti ni pozitivan izbor partnera – odnosno biranje partnera prema pozitivnim osobinama roditelja sa kojima se dete identifikovalo. I eto gde dolazi ona stara poslovica – „Gledaj majku, biraj ćerku“.
Još jedno pitanje koje se nameće jeste – da li ima „slobodnog“ izbora partnera? Po Jerotiću, ovakav slučaj postoji ali veoma je redak. Javlja se kod „individuiranih“ pojedinaca, kod onih koji su ostvarili težak put „od individue do ličnosti“.
Izvor: Bizlife