„Деца не учвршћују брак. Тамо где је добар брак може постати још бољи са децом. Тамо где није добар, постаје још гори. Стабилни бракови су стабилни без обзира на то колико деце има. Значи, дете је управо онакво какав је брак.“
У браку постоје четири нивоа комуникације између партнера: духовни, интелектуални, емотивни и физички. За добар брак, бар два би требало да функционишу. Кад попусти један или два, треба радити на осталим – објаснио је Јеротић.
У томе увек треба бити спреман на компромисе и промене.
Уколико мајка својом љубављу према детету испољеном дојењем, бригом и приврженошћу (не и претераном бригом, јер је та брига онда знак неуротичног страха код мајке) – овој мајчиној љубави убрзо се придружује и отац – остану доследни у испољавању истинских осећања према детету (остајући стално привржени један другом у љубави) – створени су повољни услови да вера детета у живот остане у њему трајна.
„Оно што ће одлучити да се дете погрешно развија јесте недостатак топлине, сигурности и ауторитета код самих родитеља. Јер ако је дете заиста на почетку беспомоћно, од кога оно може да добије онај први неопходан импулс ка сигурности и збринутости него од родитеља? Оно нема никакав други критеријум за сопствену вредност него признање које добија од своје најближе околине.“
Малом детету је више него иком и икада касније потребна пажња, друштво, заштита, морално охрабривање и љубав. Претпоставка је да се љубав заправо рађа у оном раном животном добу када дете осети да је његова потреба за сигурношћу релативно задовољена, и то да ју је пре свега задовољила мајка која у то уноси своја непосредна и несебична осећања, говорио је Јеротић.