Jezičke nedoumice

Predstavljene su neke od čestih nedoumica koje se javljaju u korišćenju srpskog jezika. Neke nedoumice tiču se pravilnog izgovora, druge pravilne upotrebe apostrofa, a treće toga da li se određene reči pišu spojeno ili odvojeno.

 
Odprilike ili otprilike

Pravilan je isključivo izraz otprilike. Ova reč se sastoji od dve reči: od i prilike, pa se u toj reči izvršilo jednačenje suglasnika po zvučnosti gde je glas D prešao u glas T.

Primer:

Vozimo se već dva sata otprilike.

---

Odkako ili otkako

Pravilan je isključivo izraz otkako, a ne odkako.

Primer:

Otkako sam tebe upoznala, sve mi je krenulo nabolje.

---

Strastno ili strasno

Oblik strastno je nepravilan, dok će primer u kome je došlo do gubljenja suglasnika T biti gramatički pravilan – strasno.

Primer:

Nikada nije kasno, da se ljubi strasno.

---

Izolacijoni ili izolacioni

Reč izolacijoni je gramatički i pravopisno netačan.

Pravilno će se pisati i govoriti isključivo izolacioni.

Isti je slučaj i sa rečju informacioni.

Primeri:

Izolacioni sistem u stanovima dobro funkcioniše.

Poslovi iz oblasti informacionih tehnologija danas su najtraženiji.

---

Obzirom na/da ili s obzirom

Izraz obzirom da/na (nešto) gramatički je neispravan. Pravilan je isključivo izraz s obzirom na (nešto).

Nepravilan će biti sledeći primer: Obzirom da nije došao, moraćemo sami da nastavimo rad.

Pravilan će biti isključivo sledeći primer: S obzirom na to što nije došao, moraćemo sami da nastavimo rad.

Često se savetuje da se umesto oba ova izraza koristi izraz bez obzira.

---

Itekako ili i te kako

Pravilan je izraz i te kako, i te kakav, i te koliko, dok se izraz itekako, itekakav, itekoliko smatra gramatički netačnim.

Primer:

I te kako mi nedostaješ!

---

S toga ili stoga

Spoj predloga za zamenicom piše se zajedno, pa će tako i spoj reči s i tog biti stoga, pa će se uvek i pisati zajedno.

Primer: S toga, u primeru s toga razloga (u smislu zbog toga, zato) nije prihvatljiv.

Padala je kiša. Stoga sam na posao išla kolima.

Nisam bio na redovnoj nastavi, pa sam stoga propustio dosta gradiva.

U pojedinim primerima kada se zamenica taj stavi u padež genitiv, jedino je pravilno napisati s toga, ali tada se to može posmatrati kao predoško-padežna konstrukcija (predlog s sa zamenicom taj u genitivu). Primer s tog tada neće imati značenje zato, zbog toga, već će najčešće označavati neko mesto vršenja radnje.

Primer:

S tog brega se sliva najviše vode.

S tog kamena je skočio Miloš i polomio ruku.

---

Radijo sam ili radio sam

Glagol raditi u perfektu glasi:

1. ja sam radio
2. ti si radio
3. on je radio

1. mi smo radili
2. vi ste radili
3. oni su radili

Pravilno je reći i napisati ovaj glagol u perfektu isključivo bez glasa j, dakle, radio.

Primer:

Radio sam projekat sa kolegama sa posla.

On je radio na poboljšanju svog nemačkog jezik.

---

Uvežen ili uvezen

Glagolski pridev trpni od glagola uvesti glasi uvezen, dok je nepravilan izraz uvežen.

Primer:

Roba je uvezena iz Mađarske.

Uvezeni podaci biće obrađeni za dva dana.

---

Će mo ili ćemo

Glagol hteti u futuru II glasi:
1. ja hoću, ću
2. ti hoćeš, ćeš
3. on, ona, ono hoće, će

1. mi hoćemo, ćemo
2. vi hoćete, ćete
3. oni hoće, će

Tako da se enklitički, kraći oblik ovog glagola uvek piše zajedno, a ne odvojeno.

Mi ćemo doći na vreme.

Da li ćete doći kod mene na rođendan?

---

 Iz početka ili ispočetka

Kada se piše zajedno, ovaj izraz ima značenje isprva, na početku.

Ispočetka je mislio tako, ali je kasnije promenio mišljenje.

Kada se piše odvojeno, izraz ima potpuno drugo značenje i potpuno drugačiju upotrebu.

Primer:

Krenimo sve iz početka.

Čitamo knjigu iz početka.

---

 TREBA/TREBAMO DA KRENEMO

Pravilno: “treba da krenemo”

Pojašnjenje: glagol “trebati” je bezličan ako se u rečenici koristi uz drugi glagol, što znači da se ne menja po licima. Naime, može se menjati samo po glagolskim oblicima (trebalo je, trebalo bi…).