Недавно смо писали о родитељским грешкама, навикама, замкама, које су некако карактеристичне за родитеље са овог нашег поднебља. Сакупили смо их укупно осам, па после тога добили још десетине порука од читалаца са лошим навикама српских родитеља које смо заборавили да поменемо.
Издвојили смо још осам, пронађите се…
Педагошка лекција 1.
Ако дете случајно падне, ти га удри да следећи пут пази
Овоме сам лично присуствовала и иако сам мислила да то више нико не ради – погрешила сам. Породица, наизглед нормална, са двоје деце, једно од 6 или 7, а друго од можда две године. Силазе низ степенице, на излазу из хотела. Старији дечак се нешто загледа, оклизна и падне. Тата га брзо подиже, ја очекујем питање: „Јеси ли добро? Ниси се повредио?”, а уместо тога мали добија неколико озбиљних ћушки по глави од оца и грдњу од мајке. Ја верујем да они мисле да ће га тако научити да „следећи пут пази где иде”, али, људи, па то је дете! Дошао је на одмор, све му је ново и занимљиво, све би да види, па шта је чудно што није баш пазио куда иде? Одрасли, канда, не падају са степеница?
Педагошка лекција 2.
Ако не престанеш да плачеш…
Е ово је стварно право чудо. Замисли, дете које плаче! То законом треба забранити… Посебно ако родитељима није јасно зашто дете плаче и ако мисле да је разлог глуп. Онда, или ћушка да би бар знало зашто плаче, или претња у стилу „…доћи ће једна баба и однеће те у торби!” или „… је л видиш ону куцу? Е, ако се не смириш, ујешће те!”
Педагошка лекција 3.
Ако не поједеш све из тањира, нема (па сад допиши нешто што дете воли)
У ову замку сам и сама упадала, ево признајем. Иако знам колико је глупо уцењивати дете да би јело, понекад се осетим беспомоћно. Мислим да је за нашу нацију посебно важно да дете добро једе, да не буде мршаво, јер, дебљина је знак здравља! Наравно да ово није тачно, а кад бисмо се ослободили тог притиска да дете мора да почисти све из тањира и када бисмо заиста укинули нездраву храну, сигурна сам да би деца боље јела него под претњама…
Педагошка лекција 4.
Хлеб, хлеб, хлеб, једи хлеб!
Стварно, али стварно не знам, ево, нека ми неко, молим вас, објасни – ЗАШТО? Зашто дете мора да једе хлеб? Деца више воле да свој оброк поједу без ове нездраве намирнице која доноси само нездрав осећај ситости. Па пустите их, побогу! Сутра кад буду имали вишак килограма због истог тог хлеба и навике да га једу и уз супу, питаћете се где сте погрешили…
Педагошка лекција 5.
Поређење с другом децом (другарима, браћом, сестрама)
Кад нешто не урадите добро, кад вам не иде, кад грешите, потребна вам је подршка и да вас неко погура. Не треба вам неко ко ће вам прстом показивати ко је све бољи од вас. Ко се лепше понаша, боље учи, више слуша маму и тату. Тако се не постаје бољи, тако се постаје уверен да су сви бољи од вас и да нема сврхе да се трудите…
Педагошка лекција 6.
Нећеш више никад…
Ја мислим да не постоји више ниједно дете које верује у ову претњу. Ако то не урадиш, више никад нећеш ићи у парк! Ако све не поједеш, више никад те нећу водити у играоницу! Мислим да се деца, кад ово чују, у себи кидају од смеха…
Педагошка лекција 7.
Хајде, идемо. Крени одмах. Је л’ нећеш? Е добро, ја онда идем, а ти остани ту!
Највећи страх детета је да ће бити остављено. А најчешће оружје многих родитеља је злоупотреба тог страха. То није само ружно поигравање дечјим страховима, већ и застарео начин да родитељ брзо, без много педагогије, добије жељени резултат…
Педагошка лекција 8.
За кога ја све ово радим?
Набијање осећаја одговорности и кривице детету зато што ви морате нешто за њега да радите ће вам донети – шта тачно? Осим огорчености и тога да дете стекне осећај да би вама сигурно боље било да се оно није ни родило… Верујте, ниједно се дете неће замислити и рећи себи: „видиш како се мама и тата муче, ‘ајде да и ја урадим нешто”…
Сигурно смо опет нешто заборавили, ипак смо ми са поднебља које обилује специфичним методама за васпитање деце.
Слободно нас подсетите!
А. Ц.